Још као дете сам волео да шетам и разговарам са Богом. Нисам никад очекивао да ми одговори. Довољно ми је било то да је ту да ме саслуша.

Кад бих се враћао из школе ишао сам пречицама кроз шуму, да бих био сам са Њим. Окренем се да видим јел ме неко види, и ако ме не види – исповедао бих се и жалио. Волео сам то. Тако је и данас.

Ова моја њива и да ми никакав плод не донесе то је и даље мој велики храм. Ако мислите да тако не треба, сетите се да се и Господ пењао на горе да би био у миру са Оцем у разговору. Мом дечијем срцу било је сасвим нормално и знао сам да Бог то воли. Мој отац је имао радионицу пар километара од наше куће, те би ме мајка слала сваки дан да носим ручак за њега и пса нашег. Ја бих тако ишао километрима у разговору са Богом и то сам волео.

Сад нешто размишљам док мојој деци причам, које би дете тако данас ишло сваки дан носећи оцу ручак? И анализирајући њихове животе схватио сам да због телефона, слушалица итд, они никад немају тренутак насамо са Богом. И ту ме је ухватио страх. Страх да моја деца немају однос и разговор са Богом. Нисам мудар ако их томе не научим.

Но, сад говорим вама, зато ми немојте набрајати у коментарима шта све није у реду са светом, већ чујте шта вас учим:

Кад год сте сами користите тренутак да причате са Богом. Ако идете колима до посла, угасите радио и почните : „Боже, нисмо одавно причали. Имам свашта да Ти кажем. Цео свет ме је притисао и тешко ми је. Све ме погађа, нервира, љути. Често ми се плаче. Осетим бол због неправди и зла око мене и не умем да се изборим са тим. Помози ми. И Теби је тешко било у животу, па ако ће ме неко разумети онда си то Ти!“

Ето… Довољно је и то. Помало кад год сте сами. Сад вам је и лакше него пре. Сад сви имају слушалице у ушима и сви као причају са неким. Нико вам неће замерити нити помислити да сте луди, већ да причате са неким на телефон.

Кад год будете сами, оставите телефон, и тако кроз разговор са Богом се и молите. Да, таква врста разговора са Богом је молитва. Не чекајте пешчане плаже и заласке сунца, зелене пашњаке, густе крошње и снежне пределе, да би сте се молили. Сваки дан у сред града, у лифту или где год да сте – молите се… Разговарајте…