Prirodna teologija – Otac Predrag

Ovo je slika teologije ispričana prirodom. To je prirodna teologija. Šta mu to znači?

I sam Gospod je pričao u pričama, koristeći narodu poznatu sliku ili događaj. U svoje vreme narod se uglavnim bavio poljoprivredom, te su mnoge priče govorene iz ugla vinogradara, radnika, sejača, žetelaca, domaćina, svadbi itd. Zapravo je teologija sve oko nas iz čega možemo izvući Božiju pouku. Sveti Vladika Nikolaj je takođe objašnjavao teologiju kroz primere prirode radi lakšeg razumevanja.

Pa eto, pre neko jutro kad sam išao na jutarnju službu vidim ovaj primer zamrznute trave u hladu i otopljene koja je na suncu i toplini. Pa mi odmah padoše pouke na pamet:
Kako Gospod ljubavlju mržnju otapa iz srca naših. Kako smo mi pozvani da prigrlimo toplinu i sve mržnje odmrznemo i zagrejemo. Kako smo i mi samo toplota u životima mnogih, te stoga pozvani da ljubavlju i verom zagrejemo srca ljudi i unesemo svetla i topline u njihove živote.

Pouka je mnogo, a svaka upućuje na to da bez sunca, tj. Boga, nema ni topline, ni svetlosti, niti rađanja – već naprotiv: večna smrt, led, mržnja, hladnoća i mrak.

Zato da konačno napravimo korak ka svetlu. Nije li Gospod rekao za Sebe: “Ja sam put, istina i život. Ko ka meni ide neće hoditi po tami”…

Tek onda kad nama vera i ljubav prema Njemu zagreju srce i dušu, onda tom energijom možemo otapati led i mržnju oko sebe. To je baš ono što rade deca: dečije srce, toplo i mekano, topi okamenjena srca starih ljudi natopljena brigama. Vraća život u njih. Radost i bezbrižnost. Dok konačno ili deca ne promene nas ili mi ne promenimo njih!