Природа се буди… – Отац Предраг

Мириси и боје наговештавају крај мртвила зиме. Зелени пупољци стидљиво гвире чекајући сунце да благо огреје својим зрацима њихов свилени покров. Ветар лагано милује латице раног цвећа и мирис носи у далеке крајеве и сиве градове не би ли одобровољио људе да се оплемењеном поветарцу бар мало зарадују.

Баке увелико спремају баште за садњу расада парадајза, паприке, краставаца и осталих богоданих плодова који су некад красили Едемски врт. Мушкарци су на тракторима одавно. Иду да тепају пшеници и уљаној репици не би ли што пре израсла. Неки су у воћњацима, неки у пчелињацима, оборима, на пијацама – труд свој дају и у смирењу одслужују Адамову казну.

Чујем једног старог деду како кајсије прекорева што су већ процветале, упозоравајући их на мраз који ненадано може наићи и сав плод за ту годину покупити.

Питам старину: „Слушају ли пупољци?“

А он ми каже: „Радознали су оче, к`о и сва деца. Сунце их мами а пчеле их зову да се играју. Не могу их задржати никако!“

А ми свештеници се разлетели по малим кућним црквицама и крстом најављујемо фарбање јаја и окупљање породице са свих страна које ће у име Васкрсења прославити победу над зимом/мржњом и самим паклом. Бар ето на та три дана Васкрса прекид свих дејстава и примирје за Адамов грех.

Седеће и баште, и њиве, и вочњаци, и пчеле, и сав рад у име Васкрса та три дана. Врата куће ће бити отворена, а столови пуни шаренила цвећа, јаја и људи. На тренутак ћемо осетити како ће нам у рају бити… Срце тих дана скоро да ће мирно куцати. Само ће понека бака плакати за онима који ту нису и надати се поновном сусрету са њима.

Нека и у вашим душама олиста пројава благе вести да ћемо сви ускоро васкрснути и бити заједно са Богом у љубави наручја Његовог са свима одувек и заувек.

Христос Васкрсе!