Још ти крила нису ојачала нити перје стасало за лет. Гнездо је високо и не можеш се вратити у њега колико год махао крилима. Или те је неко из њега изгурао или си га прерастао. Не покушавај у њега да се вратиш. Тамо ти више није место. Уморићеш се машућии својим нејаким крилима. Склони се од ноћи негде на сигурно. Преживи и дозволи себи да стасаш. Стрпи се и не предај се.

Чувај се предатора за које си ти само један залогај. Они вребају у ноћи и има их много и разних. Немају милости. Склони се и ћути. Моли се Богу да зору дочекаш.

Кад дође дан чувај се кокошака. Постоји опасност да мислиш да си један од њих. Из жеље за заједницом коју ниси имао ти ћеш прихватити сваку заједницу која те жели, без обзира што то ниси ти.

Ако се уплашиш и снаге ти мањка и због тога одеш у кокошарник, кљуцаћеш траву и копати земљу целог живота. Умрећеш као кокош. А њима је свеједно.

Издржи ноћ.  Бежи од кокошки! Још мало и спреман си.

Дан ти је као година дуг. Не можеш против времена. Кад ти крила ојачају а ти залепрши па право у висине. Бежи са земље.

Но и даље ниси сигуран. И на висинама има врана и кобаца. И тамо се чувај. Пут до неба има много замки.

Ако све то преживиш, а ти ето води рачуна да твоји соколи из гнезда не испадну. Чувај их и угнезди их. Спреми их за бој. Нека духом буду спремни. Да никад не посустану.

Чувај се сине. Буди опрезна кћери. Јер ноћ долази по све на крају сваког дана, било да хода или лети. Дочекај је спремно са молитвом на уснама раширених крила којим закрилиш твоје птиће и будним оком вребајући сенке које би се радо гостиле твојим благом.

Стрпи се! Моли се!

И не заборави да летиш! А док летиш, забави се мало. Живи живот! Зато ти је дат…