Danas, na Praznik začeća Svetog Jovana Krstitelja, prvi primerak nove knjige “JEZIK DUŠE” je došao u naš dom.

Nova, a treća knjiga po redu, kako kažu ljudi koji su je pripremali, najbolja je do sad. Ona je kao nastavak “Misionarskog dnevnika”, sa dodacima i posebnim pričama. Dobila je naziv po prvoj priči u knjizi, o monahu koji je izgubio sluh za svet kada je još bio mlad i kako se sa tim borio. U knjizi je i dodatak, gde su ljudi na razne teme slali pisma i šta im je odgovarano.

Premijera knjige će biti u Banjaluci, 19. oktobra, a zatim i na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, na istom mestu gde smo bili i prošle godine: na štandu “Prirodnog tamjana”, u hali broj četiri.

Moram napomenuti i sledeće:
Zbog teške političke situacije u zemlji izazvane padom nadstrešnice i stradanjem šesnaest nevinih ljudi, neki ljudi pozivaju na bojkot Sajma knjiga, što smatram da nije primereno. Svakako da svako ima volju da uradi kako želi, ali Sajam knjiga je sad već institucija i događaj koji se mora održavati i negovati jer su se i bez ove teške situacije mnogi nameračili da ga ukinu i obesmisle, što se ne sme dozvoliti.

Na godišnjicu pada nadstrešnice ja ću u svom hramu, a siguran sam da će to uraditi i ostali sveštenici SPC, održati parastos, tj. molitveni pomen za sve stradale, a uputiću Gospodu i molitvu za mir u zemlji.

Situacija je zaista teška i mučna, ali moramo naučiti kako da iz toga izađemo bolji, a kako da naučimo ako ne čitamo knjige svetih i mudrih ljudi koji su nam svoj život, iskustvo i mudrost ostavili u amanet. Ako prestanemo da učimo i obrazujemo se, vraćamo se stepen bliže nepismenosti i zverskom ponašanju. A u prilog tome govori i činjenica da na televiziji više ni na jednom kanalu nema obrazovnog programa, a i to da su škole prestale da postoje kao vaspitne ustanove, a sa dolaskom veštačke inteligencije je pitanje koliko će škola biti i obrazovna ustanova. Obrazovanje i vaspitanje je postalo danas uličarsko, te se stoga i moramo boriti da se knjiga, čitanje, obrazovanje i vaspitanje održe – i to baš u čast i pomen onih koji su stradali. Time ćemo se potruditi da naredne generacije budu obrazovanije i vaspitanije a samim tim i odgovornije, da se opet ne desi pad druge nadstrešnice!

Sajam knjiga nije nikakva žurka, proslava niti bilo šta slično što bi umanjilo bilo kakvo obeležavanje nekog i nečijeg pomena. Čak smatram da je baš prilično Sajam održati i posvetiti žrtvama pada nadstrešnice kao i njihovim srodnicima, sa znakom uzvika na sve šta se u poslednjih nekoliko godina dešavalo i u školama ali i na televiziji, i šta smo time postigli a šta promenili!

A kad smo već kod znaka uzvika, veoma me brine činjenica da neki traže da se Sajam ne održi ili bojkotuje. Održan je sajam oružja skorije, i to u Novom Sadu, i to u vreme kada se suočavamo sa pobijenom decom u školi, a da se ne održi Sajam knjiga u Beogradu?!

Ne mogu da ovde ne vidim zlu nameru umotanu u neku vrstu saosećajnosti za stradale. Sajam knjiga nije politički skup već možda i poslednji zbor obrazovanja i knjige u državi koji se mora braniti, a ne ukidati. Poznat je odavno šablon uništavanja jedne države, a to je urušavanje njena tri stuba: vojske, obrazovanja i zdravstva. Kod nas ima još jedan stub, a to je Crkva, na čijem se urušavanju i te kako radi. A koliko je Crkva jak stub govori činjenica da je na Kosovu i Metohiji jedino ona ostala sa narodom koji dole živi.

Svakako da se može naći mnogo zamerki, ali se baš iz tog razloga mora raditi na popravci i održavanju istih, a nikako na urušavanju postojećeg stanja. Zdravstvo će promeniti nove generacije doktora i medicinskih sestara koje se polako obožuju. Vojsku će promeniti oficiri i vojnici koje tek treba obožiti i komunizam proterati do kraja, a prosvetu mladi profesori, nastavnici i učiteljice sa vaspitačicama – i to u ime Svetog Save, kojim smo skorije zamenili Titove slike i sa teškim mukama održavamo ga na tom zidu usled napada raznih nevladinih organizacija umotanih u prava ljudi.

Sve u svemu, Sajam knjiga predvodi i školstvu, i vojsci, i medicini, i Crkvi, ali i državi sa narodom.

Kako god… Ja vas čekam na Sajmu da kao i ovih godina pošaljemo poruku koliko je knjiga važna i to ne bilo koja knjiga, već posebno ona duhovna, koja je danas “hleb nasušni” i uputstvo i vodič kroz ova nova vremena koja preko noći dolaze.

Srećan vam praznik i neka molitvama Svetog Jovana Krstitelja i njegovih roditelja, nas Gospod pomiluje!

o. Predrag

(Fotografije: Sajam knjiga 2024)