Poklon od komšije! – Otac Predrag

Ovako izgleda kad komšija hoće da ti napakosti pa ti baci staru motiku da polomiš mašinu kad budeš kosio…  Razmišljah malo o tome danas, pa mi na prvu loptu pade pomisao da je to tipično za nas Srbe. Nekako najsrpskiji. Međutim, nije baš tako.

Zavist i zluradost su jedne od najjačih sestara, i to sestre bliznakinje koje je nemoguće odvojiti. Gde god je zavist tu je i zluradost. One ne znaju za naciju. One dolaze u plitka srca i gladne oči svakog, bez obzira na boju kože, zastave ili odeće. Bez obzira na obrazovanje, godine, činove…

Zavist cveta kao puzavica u tamnoj strani srca i zauzima sve pretkomore dok na kraju ne preuzme celog čoveka. Verujte mi kad vam kažem da je lakše prepoznati zavidnog čoveka nego zaposednutog. Ali ako malo bolje pogledate u oči tih ljudi, nećete videti razliku.

Trudite se i vi da na vreme nađete koren zavisti i iščupate to. Ako vam je drago kad neko uspe ili dobije nešto bolje od vas onda niste njen rob. Ako u isto vreme ljudima koji nisu vama po volji, koji vas ne vole, muče ili iskušavaju želite loše ili se obradujete kad čujete da im se nešto loše desilo, onda vas je zluradost zaposela.

Vidite, ako čovek nema ljubavi prema svima, bez obzira na njihove zasluge, onda je srce praznije. A ako je ono praznije, onda će se nešto drugo useliti.

Dakle, da pojednostavim: ako nekog ne volite, onda se radujete ako mu ide loše i ljutite se ako mu ide dobro. To je povezano. A to je po definiciji zavist i zluradost.

Kad vas to uhvati i to prepoznate kod sebe u vezi nekog, odmah počnite da se molite za tu osobu. Ako vam teško ide ili pak ne možete da se molite, onda ste ušli u drugi stadijum, a to je mržnja. Tad više nemate mogućnost nikakve komunikacije sa Bogom, niti se vaše molitve čuju i ostvaruju. To se isprečava između vas. Niste više agent Božiji, jer apostol Božiji nije zavidan, zluradostan, niti mrzi, bez obzira da li to neko zaslužuje ili ne. Ako su apostoli takvi, onda kakvi su agenti đavola? Da li oni možda opraštaju i vole?

Ako je pak tako neprimetno ušla mržnja u vaše srce preko rana koje su vam drugi zadavali, onda ih ispirite redovno molitvom, Liturgijskom radošću i ljubavlju. Tako se rane neće zagnojiti, zasmrdeti i curiti. Neka drugi nose svoj smrad sa sobom, a mi da budemo podalje od toga.

Motiku ću ispraviti, držalju kupiti novu, vezati mašnu i odneti komšiji na poklon. Reći ću mu da mu je sigurno ispala preko moje ograde u travu…