Deco moja… Hoću da vam kažem nešto:

Nema čoveka danas koji se, kad je bio vaših godina, nije pitao za svoju budućnost. Pitanja su:

Ko sam ja?
Kuda moj život ide?
Čime ću se baviti?
Da li ću biti srećan/srećna?
Da li ću imati dovoljno para?
Da li ću se oženiti/udati?
Kako će izgledati moja deca?
Da li sam lep/lepa?

I još mnoga druga pitanja koja vi sad postavljate i o čemu razmišljate.

Ova pitanja su pitanja koja sebi postavljaju svi oni koji imaju normalno detinjstvo sa blagim oscilacijama. Postoje i ona deca koja sebi ne mogu da priušte takva pitanja zbog patnje koja ih je zadesila, pa su pre vremena morali da odrastu, preuzmu uloge koje još nije trebalo da vode. Mnogi od njih imaju samo pitanje: „da li ću ozdraviti?“, ili da li će ozdraviti neko od njihovih ko je bolestan.

Isto tako veoma važno pitanje koje danas mnogo dece postavlja jeste: Da li će se moji roditelji razvesti?

Ovo su sve veoma ozbiljna pitanja malih ljudi u nama. I tu sam da vam na njih odgovorim. Ako se na ova pitanja ne daju odgovori, onda ćemo odrasti bez odgovora i kasnije kroz život nećemo znati ko smo, gde smo, čemu služimo itd. Biće nam mnogo teško i umesto da kroz život druge lečimo, mi ćemo da „zvečimo“. Pravićemo probleme i gde ih nema, jer sebi nismo odgovorili na veoma važna pitanja kad je to trebalo da se kaže. Zato vas molim da me saslušate i poslušate. Jer ovo govorim zbog vas.

Kad sam bio mlad prošao sam kroz rat i mnoge nepravde. Želeo sam silno da imam prijatelje, ali me nekako drugi nisu prihvatali. Kada bih nekog i našao – davao bih mnogo za to prijateljstvo, a drugi tek koliko im nije opterećenje, i zbog toga su te veze prijateljske pucale. Na moja pitanja moji roditelji nekako nisu imali odgovor jer su ih i sami tražili kroz život, a i za decu u mom vremenu se nije imalo mnogo vremena. Tada sam shvatio šta treba da radim.

Jedina prava stvar koju sam uradio u životu je ta što sam postao prijatelj sa najmoćnijim bićem koje postoji i On me je prihvatio. Bog je bio Taj koji je prihvatio da bude moj prijatelj. I koliko god da mi je bilo teško, Njemu bih se poveravao. Sve sam Mu pričao. Voleo sam da šetam i razgovaram sa Njim. On je uvek imao vremena za mene i čuvao me je i učio svemu. Shvatio sam ko sam. Ja sam prijatelj Boga Živoga. Njegovo dete. I iako sam Mu se poveravao, retko kad sam tražio nešto od Njega. Ali kad sam tražio, tj. kad sam Ga nešto zamolio, On mi je odmah to ostvarivao. Zapravo sam tek tad, upoznajući Njega, postao veoma srećan, bez obzira kroz šta sam prolazio.

Ne jurite za ljudima i odgovorima, već se samo starajte da budete sa Bogom. Pričajte i poveravajte Mu se, recite Mu sve šta vas muči. On iako zna sve o vama, voli kada se Njemu obraćate i kada Mu pričate svoje probleme. On to čeka sa strpljenjem i jarko želi da vas vodi i da vas vaspitava. Samo se Njemu prepustite da vas vaspitava. Samo Mu se prepustite. Ne sekirajte se. Pustite Njemu da se sekira. To je Njegov „posao“, Njegova su leđa jača. Onda će On početi da sređuje vaše živote i da vas vodi.

Zapamtite dve stvari:

Prva, Bog ne voli da ga neko iskorišćava i zato i ne pokušavajte. Kao što bi voleli da se vaš prijatelj ophodi prema vama tako se i vi ophodite prema Bogu. Iskreno, od srca, a ne kao da je Bog neki automat za želje koji nam ispunjava svakakve pomisli i težnje. To tako ne ide. Prvo postanete prijatelj Njegov, trudeći se da budete najbolji što možete u trudu i poslušanju prema vašim bližnjima, molitvi, postu i odlascima na Liturgiju, a posle kad Bog vidi da je vaše prijateljtvo za ceo život, onda će vas i slušati i rešavati probleme. Zato samo iskreno, i otvoreno.

Druga, odgovore nećete dobiti tako što će anđeo sleteti sa neba i reći vam šta da radite, već će se, kako rastete u duhu, stvari oko vas dešavati tako da će ići samo u vašu korist. Nekada će vam biti teško, ali to je za vaše dobro. Bog se trudi da vas popne što više da se ne udavite u moru problema i plime koja tek dolazi, a da toga niste svesni. Mi ni ne znamo da je u travi u kojoj se igramo zmija a Bog je vidi, pa će vas udaljavati od opasnih stvari i ljudi u vašem životu, a vama neće biti pravo i jasno zašto je to tako. Tek ćete posle shvatiti šta se desilo. Kao da vam neko daje lizalicu da biste ušli u njegov auto, pa vas potom zgrabio. Bog će se pojaviti u pravom trenutku i oteti vam tu lizalicu. Kažem, nećete odmah shvatiti šta se dešava, ali ćete posle razumeti.

Dakle, ne forsirajte odgovore od Boga već ih čekajte u vidu događaja u vašem životu i videćete kako to funkcioniše. Vrlo brzo ćete ući u štos i umećete da prepoznate šta vam Bog poručuje. Tako će biti ceo život. Nikada vas neće napustiti. Uvek će se radovati vašem napretku i dobrim delima, biće Mu krivo kad pogrešite, ali će se radovati vašem pokajanju. I anđeli na nebu zajedno sa Njim.

Zajedno sa ljudima koji vas vole, sa anđelima, svetiteljima – Bog će uživati u tome da od vas napravi nešto što nikad pre nije postojalo. Ne kopiju, već original. Uzeće u obzir sve vaše želje i napraviti savršenstvo. Samo morate biti strpljivi i imati poverenja u Njega.

Ah, da… Umalo da zaboravim. Bog je nekako glavni „baja“ nad svim univerzumima i Njemu je sve moguće. Raspolaže svim moćima i nema Mu ravnog nigde. I demoni i đavo se boje Njega, a anđeli Mu ponizno služe. Nema većeg savezništva koje možete sklopiti sa bilo kim, i zato nemojte da vas lažu i varaju, a i vi nemojte da se sekirate.

Ako niste kršteni, a želite to da budete, a vaši neće da vas krste iz bilo kojih razloga, vi idite u prvu pravoslavnu crkvu i recite svešteniku svoj problem, on će vam pomoći. Bog uvek prvo govori kroz vladike i sveštenike. Vez obzira da li su oni dobri ili loši ljudi. I rđava žica sprovodi struju, te će tako reč Božija i blagoslov doći do vas putem svake žice koju Bog poseduje. Njegove moći su neograničene. I uvek sam se pitao kako ljudi to ne razumeju. I zašto se sa Njim ne druže?! No, to je njihov problem. Molim se i za njih, a ovo pišem vama zbog vas.

I dalje sam to malo dete koje tako priča sa Bogom. Nekad prođe dosta vremena nego Mu se obratim, ali On zna da ja po ceo dan u mislima imam Njega i da se trudim da Mu dovodem još više „drugara“, da ne budemo sami. A verujte da ima dosta ovakvih kao što smo mi. Svuda u svetu. Svih nacija, boje kože itd. A kad vi ojačate, pomoći ćete Bogu da dođe do što više te dece i da im olakša život.

Toliko za sad. Volim vas i molim se Bogu za vas iako se nikad nismo lično videli. Nekako smo kroz  Njega uvek zajedno.

Vaš otac Peđa…

(Molim roditelje čija deca ne prate moj nalog da svojoj deci ištampaju ovo pismo i stave ga ispod jelke/badnjaka/jastuka. A možete i sebi, pa da povremeno pročitate, jer sam sigiran da i u vama živi to dete, negde duboko ispod svoh briga i interesa)