Писмо деци – Отац Предраг

Децо моја… Хоћу да вам кажем нешто:

Нема човека данас који се, кад је био ваших година, није питао за своју будућност. Питања су:

Ко сам ја?
Куда мој живот иде?
Чиме ћу се бавити?
Да ли ћу бити срећан/срећна?
Да ли ћу имати довољно пара?
Да ли ћу се оженити/удати?
Како ће изгледати моја деца?
Да ли сам леп/лепа?

И још многа друга питања која ви сад постављате и о чему размишљате.

Ова питања су питања која себи постављају сви они који имају нормално детињство са благим осцилацијама. Постоје и она деца која себи не могу да приуште таква питања због патње која их је задесила, па су пре времена морали да одрасту, преузму улоге које још није требало да воде. Многи од њих имају само питање: „да ли ћу оздравити?“, или да ли ће оздравити неко од њихових ко је болестан.

Исто тако веома важно питање које данас много деце поставља јесте: Да ли ће се моји родитељи развести?

Ово су све веома озбиљна питања малих људи у нама. И ту сам да вам на њих одговорим. Ако се на ова питања не дају одговори, онда ћемо одрасти без одговора и касније кроз живот нећемо знати ко смо, где смо, чему служимо итд. Биће нам много тешко и уместо да кроз живот друге лечимо, ми ћемо да „звечимо“. Правићемо проблеме и где их нема, јер себи нисмо одговорили на веома важна питања кад је то требало да се каже. Зато вас молим да ме саслушате и послушате. Јер ово говорим због вас.

Кад сам био млад прошао сам кроз рат и многе неправде. Желео сам силно да имам пријатеље, али ме некако други нису прихватали. Када бих неког и нашао – давао бих много за то пријатељство, а други тек колико им није оптерећење, и због тога су те везе пријатељске пуцале. На моја питања моји родитељи некако нису имали одговор јер су их и сами тражили кроз живот, а и за децу у мом времену се није имало много времена. Тада сам схватио шта треба да радим.

Једина права ствар коју сам урадио у животу је та што сам постао пријатељ са најмоћнијим бићем које постоји и Он ме је прихватио. Бог је био Тај који је прихватио да буде мој пријатељ. И колико год да ми је било тешко, Њему бих се поверавао. Све сам Му причао. Волео сам да шетам и разговарам са Њим. Он је увек имао времена за мене и чувао ме је и учио свему. Схватио сам ко сам. Ја сам пријатељ Бога Живога. Његово дете. И иако сам Му се поверавао, ретко кад сам тражио нешто од Њега. Али кад сам тражио, тј. кад сам Га нешто замолио, Он ми је одмах то остваривао. Заправо сам тек тад, упознајући Њега, постао веома срећан, без обзира кроз шта сам пролазио.

Не јурите за људима и одговорима, већ се само старајте да будете са Богом. Причајте и поверавајте Му се, реците Му све шта вас мучи. Он иако зна све о вама, воли када се Њему обраћате и када Му причате своје проблеме. Он то чека са стрпљењем и јарко жели да вас води и да вас васпитава. Само се Њему препустите да вас васпитава. Само Му се препустите. Не секирајте се. Пустите Њему да се секира. То је Његов „посао“, Његова су леђа јача. Онда ће Он почети да сређује ваше животе и да вас води.

Запамтите две ствари:

Прва, Бог не воли да га неко искоришћава и зато и не покушавајте. Као што би волели да се ваш пријатељ опходи према вама тако се и ви опходите према Богу. Искрено, од срца, а не као да је Бог неки аутомат за жеље који нам испуњава свакакве помисли и тежње. То тако не иде. Прво постанете пријатељ Његов, трудећи се да будете најбољи што можете у труду и послушању према вашим ближњима, молитви, посту и одласцима на Литургију, а после кад Бог види да је ваше пријатељтво за цео живот, онда ће вас и слушати и решавати проблеме. Зато само искрено, и отворено.

Друга, одговоре нећете добити тако што ће анђео слетети са неба и рећи вам шта да радите, већ ће се, како растете у духу, ствари око вас дешавати тако да ће ићи само у вашу корист. Некада ће вам бити тешко, али то је за ваше добро. Бог се труди да вас попне што више да се не удавите у мору проблема и плиме која тек долази, а да тога нисте свесни. Ми ни не знамо да је у трави у којој се играмо змија а Бог је види, па ће вас удаљавати од опасних ствари и људи у вашем животу, а вама неће бити право и јасно зашто је то тако. Тек ћете после схватити шта се десило. Као да вам неко даје лизалицу да бисте ушли у његов ауто, па вас потом зграбио. Бог ће се појавити у правом тренутку и отети вам ту лизалицу. Кажем, нећете одмах схватити шта се дешава, али ћете после разумети.

Дакле, не форсирајте одговоре од Бога већ их чекајте у виду догађаја у вашем животу и видећете како то функционише. Врло брзо ћете ући у штос и умећете да препознате шта вам Бог поручује. Тако ће бити цео живот. Никада вас неће напустити. Увек ће се радовати вашем напретку и добрим делима, биће Му криво кад погрешите, али ће се радовати вашем покајању. И анђели на небу заједно са Њим.

Заједно са људима који вас воле, са анђелима, светитељима – Бог ће уживати у томе да од вас направи нешто што никад пре није постојало. Не копију, већ оригинал. Узеће у обзир све ваше жеље и направити савршенство. Само морате бити стрпљиви и имати поверења у Њега.

Ах, да… Умало да заборавим. Бог је некако главни „баја“ над свим универзумима и Њему је све могуће. Располаже свим моћима и нема Му равног нигде. И демони и ђаво се боје Њега, а анђели Му понизно служе. Нема већег савезништва које можете склопити са било ким, и зато немојте да вас лажу и варају, а и ви немојте да се секирате.

Ако нисте крштени, а желите то да будете, а ваши неће да вас крсте из било којих разлога, ви идите у прву православну цркву и реците свештенику свој проблем, он ће вам помоћи. Бог увек прво говори кроз владике и свештенике. Вез обзира да ли су они добри или лоши људи. И рђава жица спроводи струју, те ће тако реч Божија и благослов доћи до вас путем сваке жице коју Бог поседује. Његове моћи су неограничене. И увек сам се питао како људи то не разумеју. И зашто се са Њим не друже?! Но, то је њихов проблем. Молим се и за њих, а ово пишем вама због вас.

И даље сам то мало дете које тако прича са Богом. Некад прође доста времена него Му се обратим, али Он зна да ја по цео дан у мислима имам Њега и да се трудим да Му доводем још више „другара“, да не будемо сами. А верујте да има доста оваквих као што смо ми. Свуда у свету. Свих нација, боје коже итд. А кад ви ојачате, помоћи ћете Богу да дође до што више те деце и да им олакша живот.

Толико за сад. Волим вас и молим се Богу за вас иако се никад нисмо лично видели. Некако смо кроз  Њега увек заједно.

Ваш отац Пеђа…

(Молим родитеље чија деца не прате мој налог да својој деци иштампају ово писмо и ставе га испод јелке/бадњака/јастука. А можете и себи, па да повремено прочитате, јер сам сигиран да и у вама живи то дете, негде дубоко испод свох брига и интереса)