Није било лако, али кад знате да је искушење није ни тешко. Ми смо навикнути на лако. Систем нас учи да се човек не мучи па нас онда и камичак саплете.

Човек је невероватно биће. Створено да Богу прави друштво и да ником не буде досадно. Кад хоће човек може учинити невероватне ствари упркос бројним ограничењима.

Гледајући и слушајући све се више дивим Творцу на творевини коју створи. Но, истина је да у свом паду човек чини и невиђене глупости, али опет и то је људски. Саплести се, пасти, али и устати. Демонски је у паду бити.

Проћи ће и ова пошаст коју је човечанство итекако заслужило, али доћи ће следећа и следећа, све док човек не сазри и не стане уз свог Творца.

Да ли ће се то десити док смо на земљи?

Коначно добро време ће донети само Бог кад лупи шаком о планету, а до тада се то дешава свакодневно. Свакодневно неко падне и неко устане. Сваким јутром креће нова нада и са сваком вечери ново кајање, а између дан и ноћ кад сваки човек оставља свој траг у овом свету.

Еееех… Диван си Господе што нас оволико трпиш, тешиш и волиш. То је заиста доказ да си Ти Бог. Осим Бога то нико други не би могао!