Tako sebe navikavamo da kažemo NE! Ako svoju decu  ne naviknemo da kažu ne, onda smo omanuli kao roditelji. Često postavljajte deci pitanja i neke pogrešne stvari koje se čine lepim na prvi pogled, pa kad kažu DA, a vi ih prekorite.

Tako kad sam bio mali gledao sam sa znatiželjom jednog čoveka kako puši cigare. Videvši to u mojim očima on me pozove i kaže mi: „Ako hoćeš evo ti, uzmi. Povuci jako,  što jače možeš“, a ja uzeo i poslušao. Dušu sam ispovraćao… Nikad više nisam pomislio tako nešto niti ikad stavio cigaru u usta.

Hvala tom čoveku što me je naučio velikoj stvari. Pitam se kako bi majke sad reagovale da neko njihovom detetu da cigare? Odgovor znamo…

Većina se danas gade i na mleko druge žene, a nekada, ne tako davno, majka je molila da joj neko podoji dete ako ona nema mleka. To je ljubav. Retki će to razumeti…

E sad, ne može se za sve dati deci da probaju, zato je na vama da smišljate izazove i načine.

Roditelji se uglavnom bune kad dete kaže NE. Lome ga dok ne slome to u njemu i ne postane „poslušan“ – u stvari rob.

Dete ima taj urođeni imunitet protiv zla, a to i jeste upravo ta njihova prgavost. Samo im treba pomoći da to razumeju i upotrebe na pravi način.

Dakle, nije suština da dete klima glavom i sluša sve  što mu kažete. Kad se oženi tako će slušati ženu, a ako se vi njoj ne svidite – ostaste vi bez sina. A posle snajka kriva?! A vi ga vaspitali da bude tunjav!

Moja prva reč bila je „NEĆU“.

Suština je da dete pre negoli nešto odluči malo promisli da li to hoće ili ne. Ako to uspete kod vašeg deteta, vi ste uspeli kao roditelj. Post će vam biti pomoćnik u tom vaspitanju.

Dete će se suočiti sa odbijanjima u školi i životi zbog toga, ali se ne sekirajte, tako treba. Tako se vaspitava da ga povređivanja drugih u životu ne dotiču.

Ako li pak krenete da pričate i učite dete da je važno šta okolina kaže i misli, i da treba da negoduje protiv toga, znajte da ćete vaše dete napraviti da bude emotivno i time veoma otvoreno za povrede i napade u životu. Steći će komplekse i na kraju biće veoma nesrećno u životu.

No sve ovo nije važno ako vi prvi ne kažete NE, ili pak ne postite. Dete neće imati uzor pred sobom. Samo pak prazne i nepotkrepljene priče…

Ako vam je težak post, dobro je. Poneli ste više kila nego što ste navikli i tako se jačate.

Ako vam je lak post, to nije dobro. Moguće je da ste ili uzeli manje podviga na sebe pa postite samo telom (hranom) kako ste i navikli. No neka malo i odmorite, ali gledajte da vam to ne pređe u naviku.

Dakle, više podviga da sebi ne olakšavate nego otežate. Nema napretka dižući istu kilažu…

Ako postite jednu nedelju, recimo prvu i poslednju, to je dobro za početak. Povećavajte broj dana i nedelja u svakom novom postu. Navićićete sebe na to i posle nekog vremena ćete ostaviti i to, recimo kad Prvi maj podne u Veliku sredu i vas društvo zove na uranak, a vi odaberete društvo i roštilj pored posta i Gospoda Isusa Hrista. To će vam biti na sud i osudu, a ne na spasenje.

Ukoliko ne postite, uvedite post, bar par dana. Ako vam je prvi put, uzmite nedelju dana na ulju i ribi. Bolje postiti ikako nego nikako.

Istrajte, dobri moji. Bog sve prati. On će vas ojačati i pomoći. Samo ne odustajte.

Još malo i ponovo…