Није лако постити, али је потребно

Тако себе навикавамо да кажемо НЕ! Ако своју децу  не навикнемо да кажу не, онда смо оманули као родитељи. Често постављајте деци питања и неке погрешне ствари које се чине лепим на први поглед, па кад кажу ДА, а ви их прекорите.

Тако кад сам био мали гледао сам са знатижељом једног човека како пуши цигаре. Видевши то у мојим очима он ме позове и каже ми: „Ако хоћеш ево ти, узми. Повуци јако,  што јаче можеш“, а ја узео и послушао. Душу сам исповраћао… Никад више нисам помислио тако нешто нити икад ставио цигару у уста.

Хвала том човеку што ме је научио великој ствари. Питам се како би мајке сад реаговале да неко њиховом детету да цигаре? Одговор знамо…

Већина се данас гаде и на млеко друге жене, а некада, не тако давно, мајка је молила да јој неко подоји дете ако она нема млека. То је љубав. Ретки ће то разумети…

Е сад, не може се за све дати деци да пробају, зато је на вама да смишљате изазове и начине.

Родитељи се углавном буне кад дете каже НЕ. Ломе га док не сломе то у њему и не постане „послушан“ – у ствари роб.

Дете има тај урођени имунитет против зла, а то и јесте управо та њихова пргавост. Само им треба помоћи да то разумеју и употребе на прави начин.

Дакле, није суштина да дете клима главом и слуша све  што му кажете. Кад се ожени тако ће слушати жену, а ако се ви њој не свидите – остасте ви без сина. А после снајка крива?! А ви га васпитали да буде туњав!

Моја прва реч била је „НЕЋУ“.

Суштина је да дете пре неголи нешто одлучи мало промисли да ли то хоће или не. Ако то успете код вашег детета, ви сте успели као родитељ. Пост ће вам бити помоћник у том васпитању.

Дете ће се суочити са одбијањима у школи и животи због тога, али се не секирајте, тако треба. Тако се васпитава да га повређивања других у животу не дотичу.

Ако ли пак кренете да причате и учите дете да је важно шта околина каже и мисли, и да треба да негодује против тога, знајте да ћете ваше дете направити да буде емотивно и тиме веома отворено за повреде и нападе у животу. Стећи ће комплексе и на крају биће веома несрећно у животу.

Но све ово није важно ако ви први не кажете НЕ, или пак не постите. Дете неће имати узор пред собом. Само пак празне и непоткрепљене приче…

Ако вам је тежак пост, добро је. Понели сте више кила него што сте навикли и тако се јачате.

Ако вам је лак пост, то није добро. Могуће је да сте или узели мање подвига на себе па постите само телом (храном) како сте и навикли. Но нека мало и одморите, али гледајте да вам то не пређе у навику.

Дакле, више подвига да себи не олакшавате него отежате. Нема напретка дижући исту килажу…

Ако постите једну недељу, рецимо прву и последњу, то је добро за почетак. Повећавајте број дана и недеља у сваком новом посту. Навићићете себе на то и после неког времена ћете оставити и то, рецимо кад Први мај подне у Велику среду и вас друштво зове на уранак, а ви одаберете друштво и роштиљ поред поста и Господа Исуса Христа. То ће вам бити на суд и осуду, а не на спасење.

Уколико не постите, уведите пост, бар пар дана. Ако вам је први пут, узмите недељу дана на уљу и риби. Боље постити икако него никако.

Истрајте, добри моји. Бог све прати. Он ће вас ојачати и помоћи. Само не одустајте.

Још мало и поново…