Многи желе, али немају снаге. Ко и приђе ближе искушења ће га пржити, и многи одустану. Зато многи стану издалека и гледају са сигурније дистанце. Само онај ко је био близу или бар покушао, зна о чему причам.

Јелица је од почетка са мном. Она је херој из позадине која је као и ја изабрала да живот да за ову мисију. Искушења која су се надвила на њу уопште нису мала и безазлена. Довољно је да вам кажем да се суочила са раком и великим здравственим проблемима. Претекла је и то, Богу хвала, да би и даље наставили да се боримо и да оставимо нешто генерацијама које долазе.

Не знају људи количину искушења која се наваљују на наша нејака плећа, али на крају дана знамо да је Бог са нама и да нас Он крпи и да ово што радимо није у наше име већ Његово. Врло брзо нас неће бити, а ова духовна кула остаће новим надолазећим генерацијама. Деци наше деце…

Јелица је дивна особа. Зачуђујуће слаба и млитава, а у исто време храбра и пркосна. Доказ да нас не дефинишу наши проблеми и васпитање већ да сазримо кад схватимо да можемо допринети овом свету упркос свему.

Да, није лако. Али нисмо овде да нам буде лако, већ да себе победимо. Стара латинска изрека каже: „fortis est qui se vinsit“ – храбар је онај који победи себе.

Није ни чудо да смо први видео снимили баш на Власини одакле је Јелица. Тамо далеко у буковој шуми Власине почиње наша мисија. Касније нас је пратила када смо пешачили за Острог делећи крст наш као и нападе нечастивог.

Јелице, сестро моја, хвала ти што си уз мене и што делиш и даље крст који више није мој него наш. Нека ти Господ да снаге да све издржиш и да изгурамо до краја ово што је Бог пред нас ставио.
Срећан ти рођендан….