Nedoumice u vezi posta – Otac Predrag

U toku je Božićni post, koji traje četrdeset dana, i ovom prilikom, zbog određenih nedoumica koje postoje, otac Predrag odgovara na konkretna pitanja koja ljudi postavljaju, pojašnjavajući šta se može, a šta nikako ne sme…

Ovo je jedno od čestih pitanja: Da li pre Liturgije može da se uzme propisana terapija?

”Bolesnici koji moraju da se pridržavaju propisane terapije imaju blagoslov da popiju lekove pre Liturgije. Takođe i oni koji primaju insulin, pa moraju nešto da pojedu radi toga, mogu pojesti kreker ili šta već od hrane. Podvig je jedno, a lečenje i terapije drugo”, kaže otac Predrag, i nadovezuje se odgovorom na dilemu koju imaju kuvari i majke koje maloj deci pripremaju hranu.

”Kuvari i majke koje bebama spremaju hranu takođe imaju blagoslov da hranu probaju i to se ne vodi pod mrs. Podrazumeva se da se ne proba ceo tanjir”, šaljivo dodaje.

”Jednom prilikom mom prijatelju, koji je sveštenik, desilo se da su detetu davali mleko a ono nije htelo da pije. Vrišti i odbija. Vodili ga lekarima, ali je sve bilo u redu. Na kraju se ispostavilo da je mleko koje su mu davali bilo pokvareno, a oni nisu probali jer je bio post.”

Kako kaže otac, treba shvatiti šta post zaista predstavlja, ali dok se ne dođe do nivoa da se to razume, ljudi često imaju grižu savesti te zbog toga napominje ove izuzetke.

”Liturgija i Pričešće je lek koji je potreban svima nama osuđenicima na smrt. Post je naš prinos Bogu na zahvalnost i ne smemo nikako na post da gledamo kao da smo samo tako dostojni Pričešća, jer zapravo nikad Ga nismo dostojni. Zato da Gospod usliši i naš mali podvig ljubavi prema Njemu.”

Kada je reč o najmlađima i postu, deci do sedam godina otac ne uvodi nikakav post.

”Tek kad napiše svoje prvo ”ja” može da krene sa postom, ali tipa da ne doručkuje pre Liturgije. Posle postepeno da se povećava post za po dan, i to nikako ne opterećivati decu da poste na vodi, a u toku posta im davati krompiriće ili šta već vole da jedu. Da im tako post bude radost, a ne da im date recimo boraniju, pa da im uzmete radost posta”, ostaje pri svom stavu o boraniji otac, mada ima i onih koji je vole…

”Mala deca i bebe mogu čak i doručkovati pre Liturgije, ali malo nešto. Liturgija traje dugo a oni su nervozni kad su gladni, pa im se malo da nešto da mogu da izdrže. Bebe ne treba pre Liturgije mnogo dojiti da se ne desi da bljucnu posle uzimanja Pričešća jer ste ih našopali mlekom.”

Ovom prilikom otac skreće pažnju i na vreme koje deca provedu na Liturgiji:

”Ne možemo ni sami biti mirni sve vreme na Liturgiji, a očekujemo od dece da budu mirna i dobra, da ih noge ne bole i da ćute. Nije realno. Zato malu decu dovodite tridesetak minuta pred Pričešće. Oni toliko mogu. Kasnije treba povećavati vreme boravka na Liturgiji. Kad već malo porastu mogu čak i svešteniku pomagati u oltaru. Tako će im vreme brže proći, a oni će voleti da dođu u crkvu. Gradimo odnos sa Bogom u njima srazmerno njihovim leđima! Da vole Gospoda, post, molitvu i dolazak u crkvu. Ako to uspete, uradili ste mnogo!”

Ono što NIKAKO ne smemo da uradimo jeste da nam bude žao da budimo dete za crkvu!

”To je jedino što ne smete! Budite decu da idu u crkvu. Nek se uče od malena da je nedelja dan za Boga i ako tako naviknu, gde god bili, tako će činiti. Otac nek ode ranije sa velikom decom a majka sa malom nek dođe kasnije, recimo. Napravite vaš porodični običaj. Deca će to prihvatiti i zavoleti. A nema lepšeg od toga nego kad zavole Liturgiju! Nema veće sigurnosti od te nego kad ti je dete u Crkvi. Znaš da će stvoriti odnos sa Bogom i da će uvek ići Njemu kad mu je teško. Koliko bi dece danas bilo živo da su ih roditelji navadili na Boga. Da su ih na vreme zadojili Pričešćem, mnogi bi i psihički i fizički bili zdraviji i živi. A da ne pričam o mešovitim vezama koje se gotovo ne dešavaju kad je neko u Liturgiji. Zapamtite šta sam vam rekao!”

Podseća nas otac i ovom prilikom da deca nisu naša, već Božija.

”Nije Bog naš pomoćnik pri podizanju dece već mi Njegov! Na nama je da Njemu u Carstvo vratimo celog čoveka. Za to će se primati velika nagrada ili strašna kazna ako uspemo ili ne uspemo! Kad roditelji svojoj deci brane da poste, da idu u crkvu, onda postaju neprijatelji i Bogu i deci. Takvima Bog molitve ne ispunjava. Često se desi da takvu decu Bog sebi uzme da ih roditelji ne upropaste, tj. njihovo spasenje. Zato pomozimo Bogu u vaspitanju dece koji su Njegov najvredniji dar nama. Podario nam je čisto biće kojem mi moramo da podarimo krila, a ne da ga obezglavimo. Ako dete nema odnos sa Bogom od malena, teško će mu biti da ga napravi. Ne nemoguće, ali teško. U zaostatku će biti, pa će prženje i kaljenje biti jače i učestalije. Toliko onda o ljubavi prema našoj deci. Često puta čujem roditelje kako kažu: ’Bože, čuvaj mi decu!’ i imam osećaj kako Bog odmahuje glavom. Pa zar mislimo da ih mi volimo više od Njega? Baš je suprotno, Bog daje decu nama i kaže nam: ’Čoveče, čuvaj mi decu!’ To je ispravan pogled. I tu se baš u tom poverenju Boga i roditelja gubi svaki strah za dete. Tu počinje da diše sloboda odnosa roditelja i dece. Upamtite ovo.”

Često pitanje je i da li žena sme da se pričesti u toku menstrualnih problema…

”Nema nikakve smetnje za pričešćivanje u tom periodu! Žene ranije nisu išle uopšte u hram u tom periodu jer nisu postojali higijenski ulošci i iz praktičnih razloga. Sada je to prevaziđeno. To je prirodni proces regeneracije materice u kojoj se začinje život. Mnogi pak tumače da je žena tad nečista, što nije tačno! Ne može biti nečisto nešto što rađa život i dovodi do blagoslovenog stanja. Neka opšta preporuka je da ako žena krene u crkvu i tad dobije, da se tad ne pričesti zbog obilnijeg krvarenja prvog dana i nespremnosti. Dakle, to je iz praktičnih razloga, a ne zato što je žena tad nečista. Svi smo mi, dobri moji, nečisti pred Bogom. Milost je Njegova koja nas udostojava Tela i Krvi Njegove. Ta ljubav Njegova koja sebe daje nama radi upravo prevazilaženja te nečistoće. No i da smo i kao anđeli, ipak smo mi stvoreni i kao tvar po suštini nikad nismo jednaki Bogu koji je nestvoren. No, to nas ne sprečava da nas Bog usinovi i proglasi naslednicima Carstva Njegovog pa da dostojno budemo deo opštežića Eshatona, tj. Carstva budućeg”, kaže otac Predrag, i dodaje:

”Ono što morate povesti računa više nego na spisak sastojka neke namernice je to da li ste nekog uvredili, ogovarali, smestili mu, napadali ga, i da OBAVEZNO pre nego li priđete Svetoj čaši za Pričešće sa Gospodom, tražite oproštaj. Ali onako iskreno sa željom da to više ne činite, a ne licemerno, čisto da skinete to sa dnevnog reda. Tražite i zamolite za oproštaj i osetićete kako vam je đavo sjahao sa leđa i kako vas je Gospod oproštajem rasteretio. Tada će Pričešće Gospodom imati sasvim drugi smisao i osećaj.”

A ako vam se desi da se slučajno omrsite, nemojte da pljujete po ulici to iz usta, taj zalogaj pojedite, a hranu dajte nekom drugom ko ne posti i nastavite post…