Nastup grupe „Baćuška“ je otkazan!

Buru komentara sa svih strana izazvala je prošlonedeljna objava oca Predraga Popovića na društvenim platformama u kojoj je ukazano da se mora sprečiti dolazak u Srbiju i održavanje koncerta poljske muzičke grupe “Baćuška”, uz upozorenje da ova grupa otvoreno propagira satanizam, u umetničkom delu albuma koristi ikone sa zamazanim likovima i obrnutim krstovima, na koncertima crkvene simbole, oblike oltara, ikone, pesme su im naizgled hrišćanske molitvene, ali sa iskrivljenim rečima na crkvenoslovenskom.

Uled pritiska javnosti, koncert, koji je bio zakazan za 23. novembar u Beogradu, otkazan je. To su objavili organizatori, a povodom svih ovih dešavanja vođa grupe Krištof Drabikovski kontaktirao je oca Predraga putem Instagrama, navodeći da je muzika ovog blek metal benda “inspirisna pravoslavnom muzikom i religijom”, i da ne zna u čemu je problem…

A da li je zapravo tako?

“Malo sam pogledao nastupe i jasno se vidi da publika bend dočekuje sa istaknutim prstima, “rogovima”, koji simbolišu satanu. Korišćenje pravoslavnih motiva na njihovim nastupima je veoma opasno i osetljivo i za tako nešto se mora imati blagoslov za koji, iskreno, ne znam ko bi ga dao. Sve i da njihovi tekstovi nisu satanistički, nastup se može najblaže gledano protumačiti kao izrugivanje pravoslavlju! A šta je satanizam ako ne izrugivanje pravoslavlju?!” – napisao je otac Predrag, dodajući da se nastup grupe nikako ne može okarakterisati kao “normalan”, pogotovo nošenje visoke shime, koju dobijaju monasi najvećeg podviga, i da u Srbiji izrugivanje veri nećemo dozvoliti.

“Što se tiče njihovog dolaska u Srbiju – dobro došli su, i to kod mene. Želeo bih da porazgovaramo otvoreno o svemu, i o njihovom nastupu, ako su im namere iskrene”, naveo je u svom maniru sveštenik i misionar SPC, ističući ovom prilikom svoje iznenađenje zbog onih u Srbiji koji  “baćuške” doživljavaju kao satanističku grupu, slave satanu i pljuju po veri u Boga.

“Prvo, oni koji pevaju, ako „promovišu“ pravoslavlje – zašto ih njihova publika doživljava kao sataniste, a onda i oni koji ih slušaju?”, zapitao se otac, i nastavio:

“Ne kažem ništa o muzici, već o veri vaših dedova! Kako možete njoj da se izrugujete?! Zar ima iko iznad Boga? A na kraju, zašto pljujete po veri ako ta muzika promoviše pravoslavlje?”

Postavio je otac Predrag i niz drugih pitanja: šta nam deca slušaju i da li znaju šta rade, da li radimo na tome da im damo dovoljno sadržaja i kvalitetne muzike, i, na kraju, šta bi bilo da se neko ovako izruguje sa islamom…

Informaciju da je nastup grupe u Beogradu otkazan, otac Predrag ispratio je sa odobravanjem, rečima:

“Drago mi je da smo se dogovorili u vezi nekih stvari. Mi smo domaćinski narod – mali, ali i veoma ponosan. U poslednje vreme nas mnogi vuku za nos i uši, rugajući nam se i ponižavajući nas. I to nije lako trpeti. Pokazali smo snagu našeg zajedništva, a pri tome nismo postali neljudi, što je veoma važno. Naši preci su imali i teže dane, godine i vekove, ali su se i u najvećim mukama poneli dostojanstveno. To znači biti Srbin!“

Navodeći da se ova situacija ne može porediti sa mukama naših predaka, ali da bar donekle možemo sličiti, otac je ukazao i na problem druge vrste:

„Ako sam vam skrenuo pažnju na jedan problem, a neki podržavajući to odmah spomenu nasilje, mi smo stvorili i drugi problem, još veći nego prvi. Nije sve za motke, bar ne dok god može razumom i pričom.  Hristofor, vođa grupe, otkazao je nastup zbog bojazni da može doći do problema, nakon što je video da se mi protivimo njihovom dolasku.“

Naveo je otac i da oni koji dolaze u našu zemlju moraju biti svesni naše rane i da nije vreme za ovakve nastupe, pa i da je sve u redu:

„Posle toliko nasilja u školama i van njih, svega kroz šta prolazi naš narod na Kosovu i Metohiji, ovo nam je najmanje potrebno. Pogotovo jer se mi kao Crkva, na čelu sa Patrijarhom i Saborom, borimo da narod obožimo i privučemo Bogu pažnju na to da smo se promenili. Pogledajte samo Patrijarha gde sve ide i služi. Za par godina nema gde nije bio pokušavajući da obiđe što više Svetinja i naroda, i da mu da vetar u leđa. Pogledajte druge vladike, sveštenike, pa i mene najmanjeg među njima. Mislite da je to lako? Da vas ceo svet pritiska, ucenjuje i gazi. Da vam svi stalno nešto mere i od vas očekuju, a uglavnom ne radeći ništa paranoišući na sve strane vaš trud umanjuju da bi njihov nerad opravdali!  Mi radimo što je do nas, čvrsto verujući da ćemo se Bogu pravdati za sve učinjeno, ali i neučinjeno. Nismo nepogrešivi, jer smo ljudi. No, nikad nemojte da sumnjate u ljubav Srbina prema Srbiji!“

Zar trebamo da umremo da bi nam rekli da smo bili „dobri“, zapitao se na kraju objave otac Predrag, i završio sledećim rečima:

„Ponosim se vama i zahvaljujem na podršci i ljubavi. Rastemo zajedno, i to jeste čar!”

(16. novembar 2023)

J.P.