Kome se Bog sve javlja?

Kod nas je uobičajno razmišljanje da se Bog javlja samo svetima, pa se samim tim nameće mišljenje da čovek mora zaslužiti Božije javljanje, što nije tačno.

Hristos dolazi na zemlju i kao čovek i prvo se javlja ribarima i njih poziva da idu za Njim. Otkriva se samo ponekima. Čuda čini raznima. Ali bez ikakvog šablona. Već po volji Njegovoj.

Iz moje prakse sam video da se Bog i milost Njegova javlja na primerima na kojima nikad ne bi rekli da će to biti moguće. Za ljude za koje bih rekao da će Bog uslišiti njihove molitve ništa se ne desi, a pak za neke za koje bih rekao da Bog sa takvima ne želi ništa da ima, molitva se ostvari.

Stavljanje Boga u bilo kakav šablon je jeres. Takođe i stavljanje ljubavi Njegove u okvire zasluživanja je jeres. To je kao da kažete da dete mora biti najbolje od sve dece da bi ga majka volela i da bi sa njim razgovarala. Božija ljubav nije uslovljena ni sa čim. On je potpuno slobodan da se javi kada hoće i kome hoće, jer je Bog ali i Otac svakome od nas pod‌jednako.

Ne kaže li Hristos: „Pazite se da ne sablaznite jednog od ovih malih, jer i njihovi anđeli na nebesima gledaju pod‌jednako lice Božije kao i vaši…“ Ili pak: „Ne ostavlja li čovek stado i ide u potragu za onom jednom izgubljenom ovcom? Sve mi ovce valja privesti!“

Dakle, Bog voli sve nas koji smo različitih nacija, boja kože, jezika, stanja uma, psihe, greha, braka, izbora, finansija, zdravlja itd. Bez obzira na sve, ali apsolutno sve Bog nas voli i želi da budemo sa Njim u zajednici. Učiniće sve što je moguće, ali da ne narušava nametljivo našu volju i slobodu, da nas preumni i vrati u ljubav svoju. Ukoliko mu mi kažemo „ne“ – po smrti našoj On će konačno prihvatiti taj odgovor. Za one koji Mu kažu „da“ – a da su shodno talentima dobijenim radili vredno u životu umnožavajući te iste Božanske energije, On će ih uvesti u ljubav svoju u večnosti.

Javljaće se na sve moguće načine. Da li preko ljudi, ili događaja, ili iskušenja, ili pak čuda – ali neće stati. Neumorno se javlja svakome pokušavajući da ga vrati na put spasenja. Zato je važno da to znate, da se neko ne uobražava da je važan ili poseban ako mu se Bog javi i prizove ga Sebi. On to radi svima, ali svakome na određene načine.

On je savršeni Otac kome zamerke nema. Zna se da đavo i demoni jedini imaju zamerke na Boga, pa eto i ljudi koji su krenuli putevima njihovim. Bog sve voli neizmernom ljubavlju i mi ništa ne moramo da radimo da bi to zaslužili, ali sa druge strane svako ko voli Oca svoga nastojaće da Ga ne osramoti i da se Otac sa njime ponosi. To je ta savršena ljubav kojoj kraja nema niti se može izmeriti. To je ta sveta ljubav koja po Vaskrsenju postaje savršeno večna ljubav. To je ta najveća moć svakog čoveka: da Boga ima za Oca i da bude voljen od Njega.

Dakle, ceo naš život se svodi na to da mi prihvatimo Božiju ljubav. Odbacimo loše stvari i u dobru se trudimo. A da li nam se Bog u toku života javio na ovaj ili na onaj način, to uopšte nije važno koliko to da smo nešto od tog trenutka promenili, a to je da ćemo biti u Carstvu Božijem sa Njim u razgovoru.

Ponekad, slušajući Hrišćane kako pričaju o tome, imam utisak kao da se deca hvale sa kog aparata im se Bog javio, i tako veličaju aparate propuštajući suštinu da nam se Bog javio. A sam aparat je deo tehničkog razvoja naše svesti i poimanja tog javljanja.

I eto, na Odanije Bogojavljenja, podsećamo se pozdrava:
Bog se javi!