Koliko je reč jaka?! – Otac Predrag

U ovom mraku od sveta zasvetle duše, kao na začeću, kada se krste. Tad anđeo sa neba siđe na zemlju i uz onoga koji je kršten ostane čuvajući ga za spasenje. Kad čovekov dah izađe iz njegovog tela poslednji put, anđeo mu dušu pred Boga iznosi.

Šta ćemo sa onima koji nemaju svoje anđele čuvare, onima koji se nisu rodili Duhom Svetim?

No, ovako malo stvorenje koje se prvo rodilo iskrom u jajniku, pa rođenjem iz utrobe, pa evo sad i Duhom Svetim, ali ovako malo nije se pitalo ni da li će biti začeto niti rođeno, a ni kršteno. Sve to je izraz ljubavi koja stvara ličnost, kao što je Bog stvorio čoveka – ljubavlju.

Danas gledam kuma koji na sebe uzima rečiju brigu o detetu poput anđela, a i oca. Blago onoj deci koja imaju bogoljubive roditelje, kuma a i anđela da ih vaspitaju i podižu. Svetlost te dece svetli ovom mraku.

Međutim, realnost je takva da su roditelji najveći protivnici svoje dece. Da im brane post i odlazak u crkvu. Da kuma ni ne znaju. U gomili trnja i korova retko koje dete se i krsti, pa anđeli skupljenih krila retko silaze na zemlju i duše uznose posle na nebesa.

Kažu, kad je Satanailo pao i postao đavo i za njim veliki broj anđela krenuli u pad, Sveti Arhangel Mihajlo je viknuo: “PREMUDROST! SMERNO STOJMO!”, ne bi li zaustavio dalji pad anđela u mrak.

E pa dragi moji, i mi: PREMUDROST! SMERNO STOJMO!

Neka pad ljudski stane tako što ćemo se protiv zla boriti dobrom u sebi, noseći Boga i svedočeći hrabro ime Njegovo sveto!

Neka su nam blagoslovena sva deca i premudri roditelji koji će svoju decu na vreme u veru uvesti!