Kažete da sam ja svetlo u vašim životima?
I jeste tako. Svaki koji svetli, svetlo je. Ali ne budite u zabludi. Ja sam samo jedno malo i kratkotrajno svetlo. Ja sam poput Meseca koji ne svetli svojom svetlošću već onom koja od Sunca dolazi. Mnogi koji su u mraku gledaju mesečinu i dive joj se jer je ikakva svetlost bolja nego nikakva, ali ja želim da i vi ne budete u mraku već da i vi svetlite puteve ljudske i onih duša koje su u mraku. Zato vas i učim o istinskoj svetlosti koja od Boga dolazi, a u nama se presijava.
Ostavite lampe, sveće i lažne rukotvorine. Čim se vosak istopi nestaće svetlosti njene. Čim baterije nestanu opet ništa videti nećete. Ako na mene računate i tu ćete se prevariti, jer sam i ja poput te sveće. Kad nestane tela moga, ode i topline moje. Iza mene ostade samo patrljak hladan i svi koji su se oko njega okupljali u mraku će biti.
Poslušajte zato reči moje, jer od mene nisu. Već hiljadama godina putuju od meseca do meseca učeći druge da svetle ili prihvate mrak. Izborom svojim možete se iz mraka skloniti na svetlost. I to ne onu mesečevu, pod kojom ništa ne raste i senke vladaju, već onu od Sunca – toplu i milu. Koja vodu čini pitkom i hranu jestivom, a zemlju rodnom. Ta toplota Jedinog Boga topi sve ledene bregove mržnjom obuzete. U toj svetlosti život raste.
Pričam vam to vas radi. Ja sam svoje Sunce pronašao. Od tad i po najhladnijoj noći u samom svemiru tišine i zebnje ja sam Bogom osvetlan, topao i radostan. Priđite i ogrejte se.
Krsti se, čoveče Božiji. Kreni na Liturgiju i Onaj koji je apostole i oce naše od veka do veka ispunjavao Duhom Svetim, i tebe će ispuniti i ozariti. Onda će sve muke tvoje usahnuti, svaka tuga nestati, svaki strah u hrabrost se pretvoriti, sve rane zaceliti. Gospod će te umornog odmoriti. Samo Ga pusti u dom svoj. U dušu svoju. U srce svoje. Pričesti se Njime i videćeš o čemu govorim.
Eeeh… Zar da i mi nismo pametniji od ptica selica koje od zime beže u toplije krajeve. Zašto odlučujemo da ostanemo gde je mržnja i hladnoća? A ona nije oko nas, već u nama. Obuci se! Ne kaže se za džaba: „Vi koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.“
Ako ti je hladno, patiš, stradaš, pa i ako ti je sve potaman, obuci se u Hrista. Uzmi Telo Njegovo koje nas radi polomi, i Krv Njegovu koju nas radi proli, i oboži se. Postani i ti sin Božiji, a ne sin propasti. Budi, kako se na krštenju kaže: „sin/ćerka i naslednik Carstva Božijeg„!
Ne možemo naseliti tople krajeve ako u nama mećava veje. Otopiće nas kao pahulju i od nas ništa ostati neće. Nek proveju sunčani zraci u nama, pa da projavimo tu svetlost ljudima i svim pokolenjima dokle traju dani naši.
Uhh… Bojim se da mi nije ostalo mnogo dana da uradim sve što mogu. Znam da Gospod o tome vodi računa, zato i neću razmišljati o tome, ali ću se pitati zato svaki dan jesam li učinio sve što sam mogao? Da li sam za ovih mojih četrdeset godina promenio sebe i još ponekog? Jesam li mogao bolje? Mogu li danas bolje?
Dani su kratki, i na izmaku. Ne dajte se zavarati mrakom da se tako i tako valja živeti. Ne može se samo bez Boga živeti. Ko bez Boga sadi, bez Boga i žanje. A Bog je jedini koji može dati život večni.
No ljudi su mrak prigrlili. Govore im dela da posle smrti nema života. Jer da veruju u život večni oni bi se drugačije ponašali. Usta jedno pričaju, dela drugo, a um treće. Sakrivena zver iz mraka vreba i čeka da je nahraniš da krene u pohod. Kad te jednom zgrabi teško ćeš je se osloboditi.
Jedino svetlost može oprati sve demone oko nas. No, rane ostaju, a senke se noću opet vraćaju. Kad je dan njih nema. Eto zašto je važno imati dan u sebi stalno. Samo tako zverinje oko nas je na distanci.
Čitao sam mnogo puta molitve za isterivanje đavola, i eto stoje preda mnom izobličeni, izvitopereni, zli. Pogled im govori: „proždraću te“, ali da napadnu ne smeju. Ne boje se oni meni, no Onoga koji je u meni. A u meni je Duh Sveti Kojeg svake nedelje na Liturgiji dopunjavam. Ne dam da kandilo ostane bez ulja. Ako se ugasi, teško meni.
Zato vam i govorim, čudeći se kako tako sebe mučite. Zašto?
Znaš i sam da to nije put za tebe. Možeš ti i bolje…
Ostavite odgovor