Ето данас ја опет у парохији, па између осталих, свратих и до породице Шарковић, која се из љубави, на првом месту, бави пернатом живином. Овде сам годинама, и причамо и дивимо се, али никако да видим чиме се баве. Данас прелеп дан, па ето искористих прилику…

Нема награде које њихове коке нису однеле. Отац и два сина са сјајем у очима и поносом причају о начину гајења и о томе што су постигли. Чисто, сређено, педантно – од јаја, породилишта, јаслица, вртића, па све до студената и ветерана. Врсте које никад нисам видео, ни за њих чуо. Гледам, и дивим се, и размишљам: еј, па то је све Бог створио!