Ima i puževa raznih!
Jedan se tako zainatio da pređe dvorište. Gledam ga, pa mi ga žao bude. Uzmem ga i bacim na drugu stranu, gde se uputio, da mu pomognem. Kasnije prolazim, eto njega opet, ide preko trave tamo odakle je pošao. Vidim ja da ovaj ne zna gde treba da ide. Kaže on meni: „Lako je tebi sa te visine da vidiš gde treba ja da idem. Ja ovde moram da naslućujem!“ Kažem mu: „Pa onda imaj poverenja u mene“…
Ostavite odgovor