Хвала ти, Свети оче Нектарије…

Пре две године сам напрасно завршила у болници. Нисам имала времена ни да схватим о чему се ради, већ су ме увозили у операциону салу. Будим се у магновењу, несвесна да ли је ноћ или дан. Не осећам бол у стомаку која ме је претходног дана паралисала, одузела ми сву снагу и помутила мисли. Не могу да се померим од свега прикаченог на мене. Хвала ти, Боже, изгледа да претекох…

“Одстранили смо тумор”, обазриво ми саопштава дежурни лекар који се спустио на ивицу кревета до мог…

“Добро”, одговарам мирно.

То је то дакле, размишљам у себи. Е, сад покажи вером да заиста тако мислиш.

Борба, велика и тешка. Умна. Физичку немоћ и бол трпиш, али избори се са мислима… Секунд по секунд, ноћ, дан, ноћ, дан…

“Доћи ће твој отац да те види”, у пролазу ми саопштава доктор који ме оперисао, “осмех да видим”…

Како да ме види, у оваквом стању да ме види?! Хвата ме паника. Боже, молим Те, не дај да се то деси.

Сестре покушавају да изгурају кревет до ходника, заглављују га, настаје општа пометња, комична ситуација. Ухватим себе да се смејем док га враћају на место. Пустиће тату до улаза на интензивну. Провирује, онако маскиран у заштитно одело, ја се смејем. Донео ми је иконицу, одмах сам знала коју, и пре него ми је сестра додала. Свети Нектарије, искрзана од ношења у његовом новчанику…

Хвала ти, Господе! Знам да си ме сачувао, овако никакву, можда баш, уз све оне друге, молитвом Светог Нектарија, и провео кроз сву ону муку коју сам прошла и тих и неких наредних дана.  А осећам да је тако…

Сија у отаџбини својој на небу наш богоносни отац Нектарије, кога данас молитвено прослављамо, истовремено битишући у срцима многих који му се моле, и који животима својим сведоче о милости коју им је Господ учинио посредовањем овог Светитеља.

О чудима Светитеља са Егине сведочили су многи његови савременици и следбеници, међу којима је био и архимандрит Амвросије Фонтрије.

Он је написао Свечево житије у којем је набројао нека од чуда која су се догодила после његове смрти, а којих је, како је казао, било толико, да „нема папира на који би могла стати“.

У манастир Свете Тројице је 1931. године пристигао млади брачни пар, желећи да крсти дете које су посветили Светом Нектарију. Родитељи су већ имали двоје деце, која су рођена парализована.

Прво дете је још било живо, док је друго умрло. Треће дете, које су довели у манастир да би га крстили, такође је рођено парализовано. Обесхрабрени и готово очајни, родитељи су дошли по јелеј из кандила на гробу Светитеља. Овим јелејем помазали су млађе дете, обећавши при том Светом Нектарију да ће га крстити у егинском манастиру, и да ће му дати име по Светитељу. Kаквим се речима може исказати чудотворна сила Божја? Непосредно после трећег погружавања (потапања у воду), дете је постало сасвим здраво.

И дан данас се дешавају чуда, Бог зна колико их је, а сведочанства о многима забележио је протојереј-ставрофор Ненад Андрић, и сам много пута сведочећи да је Бог на молитве Светог Нектарија подарио чудесна исцељења која су несхватљива људском разуму и могу се само вером прихватити.

Ово су само нека од оних које је он забележио:

“Са благословом свог духовника, архимандрита оца Венијамина игумана манастира Преображење у Овчар-Каблару, монах Иларион испричао је следеће чудо Светог Нектарија:

Брат Александар, који често посећује света богослужења у манстиру Преображење, имао је велику жељу да се поклони моштима Светог Нектарија на острву Егини, али није имао новца за путовање. Молио се Свецу да му помогне, и заиста пред сам полазак једне поклоничке групе из Србије, добио је новац за пут. То је било непосредно по вашем доласку код нас у манастир, оче Ненаде, када сте нам донели књиге о Светом Нектарију. По казивању брата Александра, у групи поклоника била је мајка са болесним – непокретним дечаком. На Егини су били на Светој Литургији, а потом су посетили, у манастирском конаку, келију (монашку собу) Светог Нектарија. У келији се, поред личних ствари Светитељевих, налази и његов кревет. Мајка болесног дечака замолила је монахињу која им је причала о животу Светитеља, да положи свог сина на Свечев кревет и добила је одобрење. Ту, у келији, се налази и икона Пресвете Богородице, пред којом се Свети Нектарије молио, а коју су живописали светогорски монаси. Мајка непокретног дечака, монахиња Филотеја и сви присутни, међу њима и брат Александар,усрдно су се молили Пресветој Богородици и Светом Нектарију. Када је после молитве мајка дечака спустила поред кревета, на очиглед свих дечак је сам направио неколико корака. Проходао је! Присутни су били потрешени овим чудом и плакали су од среће, а посебно мајка.”

“Помаже Бог, оче Ненаде. Хвала Господу, сведок сам великих чуда којима нас је Господ молитвама Светог Нектарија благословио. Пре две године нас тројица пријатеља посетили смо манастир Светог Нектарија на Егини. Ја сам ишао у својству преводиоца, јер говорим грчки језик, а ишли смо првенствено због болесне мајке једног од нас, којој је тада била установљена метастаза, ако се добро сећам, на јетри и речено јој је од стране лекара да не може ништа да се уради ни операцијом нити терапијама (једина опција била је трансплантација),тако да смо одлучили да затражимо помоћ од Светог Нектарија. Хвала Господу, тада смо, такође, посетили и Старца Нектарија Виталиса, који нас је благословио и упутио молитве за болесну жену. Та жена, мајка мог пријатеља, је дан данас жива и здрава, без иједног дана терапије. Њој је, буквално, дан након наше посете манастиру, чудесно нестао рак. Такође, моја супруга и ја смо годинама покушавали да имамо децу. Два пута је остајала трудна али су, нажалост, оба пута трудноће изгубљене. Тада, када смо посетили манастире на Егини и Камаризи, замолио сам Старца Нектарија да се моли и за нас да нам Господ подари децу. Истог месеца, по повратку кући, моја супруга је затруднела и данас хвала благом Господу и Светом Нектарију, имамо једно здраво и добро дете. Ове године смо поново добили молбу од болесних пријатеља да посетимо манастир на Егини, да се поклонимо моштима Светог Нектарија и да посетимо Старца Нектарија Виталиса, што смо и учинили пре месец дана, и поново је уродило плодом. Са Богом. Божидар Младеновић”

„Бог вам помогао, оче Ненаде! Прошле 2014. године сам од вас наручила икону, уље и молитву Светог Нектарија. Доктори су мом супругу и мени рекли да не можемо да имамо децу. Уљем сам у знаку крста помазивала стомак и читала молитву за пород – и сада у рукама љуљам Богдана који има седам недеља. Крстићемо га на дан Светог Нектарија. У трудноћи сам имала велику цисту коју сам требала да оперишем али захваљујући молитви и уљу Светог Нектарија циста је нестала. Свако добро желим вама и вашој породици. Лана Радић из Лазаревца.”

“Силиврије изданак и Егине чувара који се у последње доба јави, врлине пријатеља искреног, Нектарија поштујмо верни као божанственог служитеља Христовог: јер точи многобројна исцељења онима који благочестиво кличу: слава Христу Који те прослави, слава Ономе Ко ти даде благодат чудеса, слава Ономе Који кроз тебе свима исцељење дарује.” (Тропар Св. Нектарију)

Хвала ти, Свети Нектарије, даће Бог да ти једног дана дођем и ја на Егину… Да ти захвалим…

Ј. Павловић