Hvala ti, Sveti oče Nektarije…

Pre dve godine sam naprasno završila u bolnici. Nisam imala vremena ni da shvatim o čemu se radi, već su me uvozili u operacionu salu. Budim se u magnovenju, nesvesna da li je noć ili dan. Ne osećam bol u stomaku koja me je prethodnog dana paralisala, oduzela mi svu snagu i pomutila misli. Ne mogu da se pomerim od svega prikačenog na mene. Hvala ti, Bože, izgleda da pretekoh…

“Odstranili smo tumor”, obazrivo mi saopštava dežurni lekar koji se spustio na ivicu kreveta do mog…

“Dobro”, odgovaram mirno.

To je to dakle, razmišljam u sebi. E, sad pokaži verom da zaista tako misliš.

Borba, velika i teška. Umna. Fizičku nemoć i bol trpiš, ali izbori se sa mislima… Sekund po sekund, noć, dan, noć, dan…

“Doći će tvoj otac da te vidi”, u prolazu mi saopštava doktor koji me operisao, “osmeh da vidim”…

Kako da me vidi, u ovakvom stanju da me vidi?! Hvata me panika. Bože, molim Te, ne daj da se to desi.

Sestre pokušavaju da izguraju krevet do hodnika, zaglavljuju ga, nastaje opšta pometnja, komična situacija. Uhvatim sebe da se smejem dok ga vraćaju na mesto. Pustiće tatu do ulaza na intenzivnu. Proviruje, onako maskiran u zaštitno odelo, ja se smejem. Doneo mi je ikonicu, odmah sam znala koju, i pre nego mi je sestra dodala. Sveti Nektarije, iskrzana od nošenja u njegovom novčaniku…

Hvala ti, Gospode! Znam da si me sačuvao, ovako nikakvu, možda baš, uz sve one druge, molitvom Svetog Nektarija, i proveo kroz svu onu muku koju sam prošla i tih i nekih narednih dana.  A osećam da je tako…

Sija u otadžbini svojoj na nebu naš bogonosni otac Nektarije, koga danas molitveno proslavljamo, istovremeno bitišući u srcima mnogih koji mu se mole, i koji životima svojim svedoče o milosti koju im je Gospod učinio posredovanjem ovog Svetitelja.

O čudima Svetitelja sa Egine svedočili su mnogi njegovi savremenici i sledbenici, među kojima je bio i arhimandrit Amvrosije Fontrije.

On je napisao Svečevo žitije u kojem je nabrojao neka od čuda koja su se dogodila posle njegove smrti, a kojih je, kako je kazao, bilo toliko, da „nema papira na koji bi mogla stati“.

U manastir Svete Trojice je 1931. godine pristigao mladi bračni par, želeći da krsti dete koje su posvetili Svetom Nektariju. Roditelji su već imali dvoje dece, koja su rođena paralizovana.

Prvo dete je još bilo živo, dok je drugo umrlo. Treće dete, koje su doveli u manastir da bi ga krstili, takođe je rođeno paralizovano. Obeshrabreni i gotovo očajni, roditelji su došli po jelej iz kandila na grobu Svetitelja. Ovim jelejem pomazali su mlađe dete, obećavši pri tom Svetom Nektariju da će ga krstiti u eginskom manastiru, i da će mu dati ime po Svetitelju. Kakvim se rečima može iskazati čudotvorna sila Božja? Neposredno posle trećeg pogružavanja (potapanja u vodu), dete je postalo sasvim zdravo.

I dan danas se dešavaju čuda, Bog zna koliko ih je, a svedočanstva o mnogima zabeležio je protojerej-stavrofor Nenad Andrić, i sam mnogo puta svedočeći da je Bog na molitve Svetog Nektarija podario čudesna isceljenja koja su neshvatljiva ljudskom razumu i mogu se samo verom prihvatiti.

Ovo su samo neka od onih koje je on zabeležio:

“Sa blagoslovom svog duhovnika, arhimandrita oca Venijamina igumana manastira Preobraženje u Ovčar-Kablaru, monah Ilarion ispričao je sledeće čudo Svetog Nektarija:

Brat Aleksandar, koji često posećuje sveta bogosluženja u manstiru Preobraženje, imao je veliku želju da se pokloni moštima Svetog Nektarija na ostrvu Egini, ali nije imao novca za putovanje. Molio se Svecu da mu pomogne, i zaista pred sam polazak jedne pokloničke grupe iz Srbije, dobio je novac za put. To je bilo neposredno po vašem dolasku kod nas u manastir, oče Nenade, kada ste nam doneli knjige o Svetom Nektariju. Po kazivanju brata Aleksandra, u grupi poklonika bila je majka sa bolesnim – nepokretnim dečakom. Na Egini su bili na Svetoj Liturgiji, a potom su posetili, u manastirskom konaku, keliju (monašku sobu) Svetog Nektarija. U keliji se, pored ličnih stvari Svetiteljevih, nalazi i njegov krevet. Majka bolesnog dečaka zamolila je monahinju koja im je pričala o životu Svetitelja, da položi svog sina na Svečev krevet i dobila je odobrenje. Tu, u keliji, se nalazi i ikona Presvete Bogorodice, pred kojom se Sveti Nektarije molio, a koju su živopisali svetogorski monasi. Majka nepokretnog dečaka, monahinja Filoteja i svi prisutni, među njima i brat Aleksandar,usrdno su se molili Presvetoj Bogorodici i Svetom Nektariju. Kada je posle molitve majka dečaka spustila pored kreveta, na očigled svih dečak je sam napravio nekoliko koraka. Prohodao je! Prisutni su bili potrešeni ovim čudom i plakali su od sreće, a posebno majka.”

“Pomaže Bog, oče Nenade. Hvala Gospodu, svedok sam velikih čuda kojima nas je Gospod molitvama Svetog Nektarija blagoslovio. Pre dve godine nas trojica prijatelja posetili smo manastir Svetog Nektarija na Egini. Ja sam išao u svojstvu prevodioca, jer govorim grčki jezik, a išli smo prvenstveno zbog bolesne majke jednog od nas, kojoj je tada bila ustanovljena metastaza, ako se dobro sećam, na jetri i rečeno joj je od strane lekara da ne može ništa da se uradi ni operacijom niti terapijama (jedina opcija bila je transplantacija),tako da smo odlučili da zatražimo pomoć od Svetog Nektarija. Hvala Gospodu, tada smo, takođe, posetili i Starca Nektarija Vitalisa, koji nas je blagoslovio i uputio molitve za bolesnu ženu. Ta žena, majka mog prijatelja, je dan danas živa i zdrava, bez ijednog dana terapije. Njoj je, bukvalno, dan nakon naše posete manastiru, čudesno nestao rak. Takođe, moja supruga i ja smo godinama pokušavali da imamo decu. Dva puta je ostajala trudna ali su, nažalost, oba puta trudnoće izgubljene. Tada, kada smo posetili manastire na Egini i Kamarizi, zamolio sam Starca Nektarija da se moli i za nas da nam Gospod podari decu. Istog meseca, po povratku kući, moja supruga je zatrudnela i danas hvala blagom Gospodu i Svetom Nektariju, imamo jedno zdravo i dobro dete. Ove godine smo ponovo dobili molbu od bolesnih prijatelja da posetimo manastir na Egini, da se poklonimo moštima Svetog Nektarija i da posetimo Starca Nektarija Vitalisa, što smo i učinili pre mesec dana, i ponovo je urodilo plodom. Sa Bogom. Božidar Mladenović”

„Bog vam pomogao, oče Nenade! Prošle 2014. godine sam od vas naručila ikonu, ulje i molitvu Svetog Nektarija. Doktori su mom suprugu i meni rekli da ne možemo da imamo decu. Uljem sam u znaku krsta pomazivala stomak i čitala molitvu za porod – i sada u rukama ljuljam Bogdana koji ima sedam nedelja. Krstićemo ga na dan Svetog Nektarija. U trudnoći sam imala veliku cistu koju sam trebala da operišem ali zahvaljujući molitvi i ulju Svetog Nektarija cista je nestala. Svako dobro želim vama i vašoj porodici. Lana Radić iz Lazarevca.”

“Silivrije izdanak i Egine čuvara koji se u poslednje doba javi, vrline prijatelja iskrenog, Nektarija poštujmo verni kao božanstvenog služitelja Hristovog: jer toči mnogobrojna isceljenja onima koji blagočestivo kliču: slava Hristu Koji te proslavi, slava Onome Ko ti dade blagodat čudesa, slava Onome Koji kroz tebe svima isceljenje daruje.” (Tropar Sv. Nektariju)

Hvala ti, Sveti Nektarije, daće Bog da ti jednog dana dođem i ja na Eginu… Da ti zahvalim…

J. Pavlović