Тог 31. децембра 2019. године, када су се сви припремали за долазак Нове године, и не слутећи шта им она све носи, јавности је постао доступан Јутјуб канал „отац Предраг Поповић“. Наша драга Дејана, по очевом благослову, одрадила је техникалије и пустила канал „у живот“… А првог дана у календарској години која је наступала „окачен“ је звучни запис очеве беседе  коју је десетак дана раније казао у цркви Светог Николе у Великој Плани.

„Има Господ начина много да допре до нас. И то ће бити тако очигледно, као за нас записано. И неће моћи човек то да не препозна“, казао је отац Предраг, између осталог, том приликом…

Да, има Господ много начина… А ово је био један од њих, за многе. То са сигурношћу могу рећи данас.

Да ли је ико од нас, који смо слушали очеве речи и изгарали од жеље да радост коју смо осећали поделимо са другима, и слутио да ће ово попримити овакве димензије? Искрено, не, јер нисмо тада умели разумом да дефинишемо оно што је срце већ препознавало…

Уследио је позив Светог Василија и пут за Острог у фебруару 2020, а онда „корона пошаст“, и у целокупном том „лудилу“,  један свештеник је литијама и живом речју у њима са народом који је долазио, које смо бележили и објављивали, преко интернета одржавао баласт страху који се надвио над целом планетом, позивајући и доводећи народ у Литургију…

Очева мисија попримала је нове димензије, а сам јутјуб канал потврдио се као  итекако моћно оружје. Не без искушења, свакојаких и по све, али уз Божију помоћ узрастамо, ви уз нас, и ми уз вас.

Хвала вам на љубави и на поверењу, пре свега у оно што отац Пеђа ради, а онда и у скромни допринос свих нас који смо ту да припомогнемо да све то допре до што већег броја људи.

Ј. Павловић