Draga naša braćo i sestre iz Makedonije…

Obrušilo se vatreno nebo na srca mnogih ovih dana. Užarili su se i tuga i bol za mladim životima koji su spoznali vatreni pakao gde mu mesto nije. Strašno je i jezivo kada se ugasi život i starog čoveka, a kamoli mladog. Smrt onih koje volimo uništi volju za postojanjem svakog od nas i u tim časovima je teško naći put iz tog očaja. Da nema Boga i večnog života svi bi bili očajni i nemi čekajući dan tuđeg i sopstvenog klanja od strane vremena.

Zato verujmo u Boga, jer jedino nas ta vera spasava i ponovo sjedinjuje sa svima onima koji su pre nas otišli Bogu na istinu. Oprez uvek moramo imati i budnost nad sobom, ali su naše sposobnosti male da sve predvidimo – zato se i molimo Bogu da nas ne uvede u iskušenje. Eto ponekad se dese tako strašne stvari koje promene naše živote iz korena.

Da Bog i Presveta Bogorodica sačuvaju svu našu decu, a one koji su otišli iz ovoga u večni život saberu u rajskom naselju, a nama da daju snage da izađemo iz tuge, žalosti, besa, nemoći – da se ne desi da ih mi u Raju ne nađemo jer smo nedostojni. Da održavamo sećanje na naše postradale i da se Bogu i dalje molimo, ali ne za njih, već za nas same. Siguran sam da ti mladi ljudi i ta dobra i fina deca koja su išla na zabavu proslavljajući mladost kad mu je vreme, nisu stigla da pogreše i ne zasluže Raj, te će ih Gospod prigrliti Sebi.

Nemojte imati osećaj krivice što ste ih pustili da tamo idu. Hrabrost i sloboda su neprocenjivi darovi i nikad se ne treba kajati što ih tome učimo, pa čak i kad ima ovako teške posledice po nas. Bolje živeti kratko na zemlji – ali hrabro, slobodno i postojano – negoli živeti hiljadu godina skrivajući se, robujući i bežeći.

Neka vas Bog sve blagoslovi!

Hristos vaskrse!