Doček Svetog Dimitrija – Mitrovdan…

Eto nas sveštenika opet u parohiji, ali ovog puta povod je osvećenje vodice za Mitrovdan. Ne mogu uvek slikati kroz šta prolazimo u svojim parohijama. Ima tu svega, ali najviše lepog.

Mi smo jedan divan domaćinski narod. Mi živimo srcem kroz život. Iako bi valjalo malo pameti, kojoj nismo vični, mi smo ipak srčan narod. Ili volimo ili mrzimo. Ne umemo drugačije. I ignorisanje nam ide teško. Ali eto…

Danas kuće pune osmeha i radosti. Slatko od kupina i šljiva, sveže ispečene kiflice, rođendanska torta od banana, domaći med i divna dečica koja sa nestrpljenjem očekuju popu jer znaju da nosi mekane voćne bombone.

Slušam i ja kao i vi šta ljudi pričaju kakvi smo postali. Ima toga, nije da nema, ali ja nisam stekao takav utisak. Pitajte sveštenike i videćete u koliko kuća ulaze i kako ih primaju. Na prste se mogu nabrojati oni što ne primaju popa iz neke obesti ili ubeđenja. Uglavnom narod velikodušno krst i blagoslov u kuću prima.

Dobri moj narode… Budite dobri prema svojim sveštenicima. Oni tu dolaze zbog vas. Da vama unesu blagoslov u dom. Iako vam se čini ovaj pop bolji ili lošiji od onog predhodnog, na nama nije da sudimo već da domaćinski prihvatite onoga koji dolazi u ime Gospodnje.

Kad sam bio mlad pop i tek počeo, doživeo sam da u jednoj velikoj kući sa dva ogromna psa domaćin pred mene baci 50 dinara i kaže: „Na ti.“ Nije da nema, nego eto tera silu i ruga se. Rekoh mu: „Neka, ne morate, neka vam se nađe“, a onda odem preko puta u kućicu od blata gde baka sama živi.

Preko noći je pao deo kara tavana u sobicu gde slavi. Pokazuje mi i krsti se, zahvaljujući se Bogu što se niko nije povredio. Pomolimo se Bogu i ona me pita koliko treba da da, ja odgovorih da ne treba ništa. Ona se okrene prema starom kredencu i otvori ga. Ispod isheklanog miljea uzima deset evra i daje mi. Ja se opirem i neću da uzmem, a ona sa suzama u očima kaže mi: „Nemaš ti pravo meni ovo da odbiješ! Ja sam to za tebe čuvala.“

Suze same idu. Zagrlih je i izađoh na kapiju od tarabe podižući je da bi se otvorila, a komšiji se otvara kapija na daljinski dok seda u neki skup auto i prolazi smejući mi se. Tad sam naučio da bogatstvo nema veze sa novcem već sa srcem. Tad sam shvatio one Hristove reči: „Blago je vaše gde je i srce vaše.“

Trudite se da kao domaćini mislite o svemu i o svakome. O onima koji najavljeni dolaze u vaš dom, ali i o onima koje Bog nanese nenadano. Budimo ljudi i dostojni naše vere.

Braćo sveštenici, neka vam ove slavske vodice u miru prođu, bez stresa, bolesti i napora, u radosti i blagoslovu. Pomenite i mene grešnog!

Molitvama Svetog velikomučenika i ratnika Dimitrija, Gospode pomiluj i spasi nas. Amin.