Дочек Светог Димитрија – Митровдан…

Ето нас свештеника опет у парохији, али овог пута повод је освећење водице за Митровдан. Не могу увек сликати кроз шта пролазимо у својим парохијама. Има ту свега, али највише лепог.

Ми смо један диван домаћински народ. Ми живимо срцем кроз живот. Иако би ваљало мало памети, којој нисмо вични, ми смо ипак срчан народ. Или волимо или мрзимо. Не умемо другачије. И игнорисање нам иде тешко. Али ето…

Данас куће пуне осмеха и радости. Слатко од купина и шљива, свеже испечене кифлице, рођенданска торта од банана, домаћи мед и дивна дечица која са нестрпљењем очекују попу јер знају да носи мекане воћне бомбоне.

Слушам и ја као и ви шта људи причају какви смо постали. Има тога, није да нема, али ја нисам стекао такав утисак. Питајте свештенике и видећете у колико кућа улазе и како их примају. На прсте се могу набројати они што не примају попа из неке обести или убеђења. Углавном народ великодушно крст и благослов у кућу прима.

Добри мој народе… Будите добри према својим свештеницима. Они ту долазе због вас. Да вама унесу благослов у дом. Иако вам се чини овај поп бољи или лошији од оног предходног, на нама није да судимо већ да домаћински прихватите онога који долази у име Господње.

Кад сам био млад поп и тек почео, доживео сам да у једној великој кући са два огромна пса домаћин пред мене баци 50 динара и каже: „На ти.“ Није да нема, него ето тера силу и руга се. Рекох му: „Нека, не морате, нека вам се нађе“, а онда одем преко пута у кућицу од блата где бака сама живи.

Преко ноћи је пао део кара тавана у собицу где слави. Показује ми и крсти се, захваљујући се Богу што се нико није повредио. Помолимо се Богу и она ме пита колико треба да да, ја одговорих да не треба ништа. Она се окрене према старом креденцу и отвори га. Испод исхекланог миљеа узима десет евра и даје ми. Ја се опирем и нећу да узмем, а она са сузама у очима каже ми: „Немаш ти право мени ово да одбијеш! Ја сам то за тебе чувала.“

Сузе саме иду. Загрлих је и изађох на капију од тарабе подижући је да би се отворила, а комшији се отвара капија на даљински док седа у неки скуп ауто и пролази смејући ми се. Тад сам научио да богатство нема везе са новцем већ са срцем. Тад сам схватио оне Христове речи: „Благо је ваше где је и срце ваше.“

Трудите се да као домаћини мислите о свему и о свакоме. О онима који најављени долазе у ваш дом, али и о онима које Бог нанесе ненадано. Будимо људи и достојни наше вере.

Браћо свештеници, нека вам ове славске водице у миру прођу, без стреса, болести и напора, у радости и благослову. Помените и мене грешног!

Молитвама Светог великомученика и ратника Димитрија, Господе помилуј и спаси нас. Амин.