Ima jedna legenda da je nekada postojao jedan glumac koji je voleo glumu više od života. Svi posle toga su se glumom samo bavili!

Naime, taj je glumac u toku predstave, u kojoj je glumio očajnog čoveka, zaista izvršio samoubistvo i tako zadobio neverovatne ovacije koje je čuo pre nego što je umro. Izgleda da ipak ovaj poslednji deo nije odglumio, ali da je hteo da publici napravi predstavu života i ostavi svoje remek delo, to svakako. Ostali posle njega su samo glumili da umiru za remek delo, jer su voleli da ostanu živi i uživaju u slavi svoje veštine glumljenja.

No, ovde se zaista ne radi ni o glumi ni o glumcima, već o ljudima koji glume život govoreći o smrti i večnom životu u koji stvarno ne veruju, niti su spremni da za svoje reči i dela život polože…

Konačno dolazim do suštine:
Oni koji nisu glumili su bili apostoli i učenici Hristovi koji su za Jevanđelje život zaista položili. I zaista, ako svaki od nas nije spreman svoj život da položi za veru – prvo živeći, a posle i stradajući, on je zapravo samo glumac života i smrti. Apostoli se nisu bojali smrti već su joj se radovali, govoreći da je smrt njihova zapravo Bogosretenje i život večni.

Danas se mnogi pozdravljaju sa „Hristos Vaskrse“, a boje se i života i smrti. Glume apostole i hrišćane. Propovedaju šta i sami ne slede.

I zaista je tačno da se ljudi u Crkvi dele na one koji žive za Crkvu i one koji žive od Crkve! Oni koji žive za Crkvu su oni pastiri koji sabiraju u ime Hristovo i bore se za jedinstvo tog stada, dok su oni koji žive od Crkve samo prerušeni pastiri koji često kolju stado i naprave štete više nego sami vukovi. O njima je i Gospod govorio nazivajući ih najamnicima. A mi se pitamo ko ih je unajmio i u koju svrhu? Kome priliči njihova lojalnost?

Iako su mnogi skloni teorijama zavere, ovde se zapravo radi o robovima sopstvenog ega i velikim kukavicama života i smrti. Veoma veštim glumcima pastira i brižnika, a zapravo teškim  koljačima, ne samo tela, već i duša.

Ako se pitate kako neko može zaklati dušu, i tu Gospod daje odgovor, govoreći: „Pazite se da ne sablaznite jednog od ovih malih. Takvom čoveku bi bilo bolje da okači o vrat vodenički kamen i skoči u vodu!“

Bolje da jednom umre ne sablažnjavajući druge, koji se sablazne kroz njih i o samog Hrista kojeg oni govore da predstavljaju, nego li da umire u večnosti zbog toga.

Ukoliko umesto na pastira naiđete na najamnika, znajte da on predstavlja sopstveni stomak strasti i strahova, a ne večnost. Ne sablažnjavajte se. Molite se za njega i budite oprezni, jer takvi zbog zavisti prvo kolju druge pastire koji ih prozru. Boje se da se njihova vešta gluma ne otkrije i zato su spremni svakog ubiti. Ako se pitate da li žale za onima koje su ubili, reći ću vam da oni žale jedino što nisu ubiti tog istog sto puta umesto samo jednom. No, to je njihov problem…

Vama ovo govorim da se ne sablaznite ako takve i sretnete. Opet vas opominjem o tome da ne nabrajate šta ste videli i čuli, jer ako ste vi sablažnjeni, šireći sablažnjavate i druge i time sejete isto seme kao i taj najamnik. I ne samo to: vaša gordost će jedva dočekati da vidi sablazan i da joj to bude izgovor što više ne ide prema Hristu i što izbegava Crkvu (zajednicu/stado), jer Hristos obitava samo gde su dvoje ili troje sabrani u ime Njegovo, kako je i Sam rekao.

Zato i jeste legenda da je jedan od tih veštih glumaca dao život za svoju glumu. Takvima će se dati jedino vaskrsenje za večnu smrt i muku, ali eto, ako to nazivaju životom to će i imati.

Uglavnom, ti glumci daju život za ulogu, ali nikako ulogu za život. Zvuči isto, ali nije. Radije će glumeti ceo život da ga sačuvaju nego da izgube život i da ga imaju u večnosti. A Gospod i o tome govori, jer kaže: „Ko sačuva život svoj izgubiće ga, a ko da svoj život mene radi, sačuvaće ga…“

Ovo sam vam rekao da razmislite o svom životu i njegovoj ulozi u njemu, a ne o tuđim ulogama i životima. Iako očekujem da ste već razmišljali o pastirima i najamnicima. Ovo je tekst o tebi čoveče, a ne o drugima. Vodi računa da ne budeš i ti najamnik!