Kod majstora Žire sam se prvi put ošišao pre 35 godina. On je tek počeo kao šegrt kod dva starija majstora. I eto, posle 35 godina mi i dalje zajedno.

Sad su došla dva nova majstora i moja dva sina. Kad god dođemo u Vrnjačku Banju zauzmemo mesta generacijski i frizure ne menjamo. Ispričamo se, ispoštujemo tradiciju i nastavimo dalje.

Kad nađete ono što valja onda to održavajte i cenite. Bilo da je to majstor neki, prijatelj ili pak bračni drug, pa sve do duhovnika. One koji čine naš život kao karika na lancu treba ceniti i održavati. To se zove porodična tradicija koja nema veze sa crkvenom ili narodnom. One su šarene poput pirotskog ćilima. Prekrasno izvezene raznim običajima. Uvek volim da vidim neku novu tradiciju jedne porodice.

Zapamtite da nas je tradicija i održala kao narod. Pa čak i kad veru nismo dobro razumeli kroz tradiciju smo opstali u toj veri. Tako i brak i porodica ostaju često zajedno zbog tradicije.

Desilo mi se više puta da su se muž i žena rastali, ali kad je došla krsna slava na red domaćica se vratila da preslave, pa da se raziđu. I u toku slave su se podsetili na prave vrednosti i da svoj ponos stave u fioku, zagrlili se i pomirili. Kažu mi da lepšu slavu nikad nisu imali.

Ostvarite vaše tradicije i vežite ih za nebo, jer ćete tako lakše istrajati kad dođe mrak.