Beseda na Jevanđelje o isceljenju gadarinskih besomučenika

Ovo Jevanđelje čuli smo više puta, ali ono što niste čuli i što vam retko ko može reći jeste da se đavo jako boji ovog Jevanđelja. Kada krenete ovo Jevanđelje da čitate u blizini nekoga ko je zaposednut nečistim duhom on krene da se baca, da vrišti, da pada. A to nam govori da je ovo Jevanđelje istinito od reči do reči… Jer, đavola samo istina boli. I smeta mu reč, istina, napisano…

Na ovom mestu gde su pasle svinje i dan danas ima veliko polje gde dolazi, neobjašnjeno, krdo divljih svinja, i njih može da vidi ko god tu prolazi. Gospod je tako ugodio da potvrdi da je ovo Jevanđelje istina. Spomenik, zauvek podignut tu ovom Jevanđelju, jesu te svinje. Da neko ne kaže: „Ma jeste, pa gde su bile te svinje?“ Pa, evo ih, i dan danas, posle dve hiljade godina one i dalje dolaze tu.

Šta se tu zapravo dogodilo?

Imamo, kako u jednom Jevanđelju kažu „jednog čoveka“, a u drugom „više ljudi“ – uglavnom jedan ili više ljudi koji su bili zaposednuti ni manje ni više nego legionom, a jedan legion broji oko šest, šest ipo hiljada demona. Kada Gospod prilazi njima oni ga vide izdaleka i svedoče i govore istinu: „Šta hoćeš od nas Isuse Sine Božiji?“

Apostoli nisu poznali Gospoda kao Sina Božijeg; mi ga nismo poznali kao Sina Božijeg; sveštenici i prvosveštenici jevrejski koji su čekali Hrista od početka sveta nisu ga poznali kao Sina Božijeg, ali demoni, kao pala deca Njegova – kao mi što imamo decu, pa neko ostane čovek, a neko nečovek ali svoga roditelja poznaju uvek, kakav god da je – potvrđuju tu reč: „Šta hoćeš od nas, Sine Božiji? Zašto si došao ovamo pre vremena da nas mučiš?“

Dakle, to nam govori da oni znaju da će doći vreme kada će biti mučeni…

Pitamo se, ako oni znaju da se sprema ognjeno jezero za njih u kome će biti mučeni do kraja, u večnosti, zašto ne pređu na „dobru stranu“, zašto se ne promene, zašto ne prestanu da budu zli?

To isto se pitamo i za ljude… Kada ljudi kradu, kada ubijaju, kada čine zlodela, a imaju decu. I mi stojimo, ne verujemo, i kažemo. „Čoveče, umrećeš, i ti ćeš pred Boga. Pa imaš li ti decu, sve će se to njima vratiti. Kako čoveče se ne pokaješ?“

I mi se to pitamo, i gledajući stresemo se od užasa i prođemo dalje. Jer mi ljudi, takvi kakvi smo, opet pošteni, gledamo da ne načinimo nekom nešto zlo. I samo ako se udarimo u glavu, odmah kažemo: „Eto, to mi je zbog „tog“…

Kao naša Marina, koja je jednom prilikom, kad je zvonila pa se otkačilo nešto i udarilo je u ruku, rekla: „E, to mi je jer nisam radila to i to kako treba…“

Vidite kako pošten čovek razmišlja, odmah povezuje sa tim, a to je bilo iskušenje. To je bilo samo jedno iskušenje ne bi li te đavo malo poremetio da ti skrene pažnju sa Liturgije…

Bacaj ti šta hoćeš, to je tvoj posao… Ali moje smirenje ne možeš da „probiješ“…

I u slučaju ovog Jevanđelja isto, oni su pokazali da su večni zarobljenici zla. To je ono što se zove gordost, i ono što se zove hula na Duha Svetoga, koja se nikada neće oprostiti. Ne zato što ne može Bog da oprosti hulu na Duha Svetoga, jer da ne može ne bi bio svemoguć, nego zato što oni ne žele da im bude oprošteno.

Takve ljude srećemo kroz ceo život naš, ljude koji ne žele da im bude oprošteno, koji ne žele da se promene…

Dođu ljudi kod mene i kažu: „Kako oče da pomognem ovome čoveku kad on srlja u propast?“

„Neka posti, neka se pričesti.“

„Pa neće u crkvu! Neće da posti, neće da se pričesti, šta da radim?“

Ne možemo mi tu ništa. Ni Bog tu ništa ne može, koji je svemoguć! Jer čovek ima slobodu da izabere da li će ili neće. I jedino što možemo da uradimo, što je i jedino pravo, to je da se molimo, ne bi li ga Gospod na sve moguće načine dozvao pameti.

Da se vratimo na Jevanđelje: Ovde Gospod razgovara sa demonima i oni Ga mole da ih ne isteruje u pakao, nego da ih istera u svinje. Gospod im to dozvoljava. Zašto?

Uloga demona kada uđe u čoveka jeste da ga ubije, da uz njega odvede što više ljudi dole u pakao. Ako dođe prazan dobija teške batine. Video sam demona koji strepi i koji drhti na pomisao da će se to desiti.  Kažem: „Zašto mučiš ovog čoveka, zašto ne izađeš?“, a on odgovara: „Tući će me, dobiću velike batine“.

„Pa i ti njega mučiš, tučeš ga…“

„To nije ništa šta će meni raditi“… I počinje da plače, da vrišti…

Dakle, oni se boje, i oni moraju da ispune to, a Gospod im dozvoljava. Zašto Gospod ispunjava njihovu želju? Zato što su i oni Njegova deca, zato što On ne želi da ni jedno Njegovo dete pati pa čak i da je demon. Kao što će majka da da hleb svom detetu kad traži, bez obzira bilo ono čovek ili nečovek. Tu pokazujemo da su deca priznala Oca i da je Otac zaista otac, da Isus nije neki mađioničar, nije neki prorok, nego zaista jeste Sin Božiji.

Demoni odlaze u svinje i ubijaju ih tako što se svinje zalete sa litice dole u more i podave se. To je bilo krdo od par hiljada svinja. Kad su svinjari to videli otrčali su u selo i ispričali sve šta su videli, i došli su ljudi, bojeći se Hrista, ali Ga teraju odatle: „Idi ti od nas“.

Zašto? Šta je on napravio tu?

Umesto da se raduju što se jedan čovek preobratio, što su demoni izašli (ljudi nisu smeli da prođu tim putem, on je spavao u grobu, skidao se go, napadao druge, tukao ih, svašta radio), sada su se konačno oslobodili velikog zla, i umesto da zahvale Gospodu, da ga prime, da slušaju šta On ima da kaže, oni Ga teraju odatle: „Idi od nas“.

Gospod, Bog, smireno ide odatle, seda u lađu i ide na drugu stranu. Završio je sa tim mestom, završio je sa tim ljudima. A oni su sami sebi uzeli svoje spasenje. Tako će biti sa svima nama koji Bogu kažemo: „Idi ti od nas. Nisi ti ovde dobrodošao. Dobro je nama ovako, šta ti imaš da menjaš tu…“

A šta nam to govori?

Svinje su pokazale da nisu rezistentne na zlo. Demoni su ušli i momentalno ih ubili. Imamo takve i ljude koji izvrše samoubistvo i to u cvetu svoje mladosti. Zašto?

Zato što u njima nema Duha Svetoga i nema ko i nema šta da se suprostavi nečastivim silama.

U jednoj devojci su bili mnogo njih. Ja ih pitam: „Kako ste vi prošli pored njenog anđela čuvara?“

Kažu oni: „Ti ne znaš koliko smo mi jaki!“

„Ali ja vas pitam kako ste vi prošli pored čuvara…“

„Ali ti ne znaš koliko smo mi jaki!“

To znači da je anđeo bio mnogo slab, a zašto je bio slab?

Blud, razvrat, nepričešćivanje, nema posta, nema molitve… Nema ničega! I on se jadan toliko smanjio, u pahuljicu se pretvorio… I koga on da zaustavi, kako da spase tu osobu?

Naši anđeli jačaju time što mi više postimo, što se molimo Bogu, što se pričešćujemo, što smo u više u Liturgiji koja obiluje Duhom Svetim. On se tako jača, tako snaži, a samim tim i mi. Onda kada zlo dođe, neće moći da nas tako savlada, jer demoni od takvih beže.

Zato, stado malo, mirno spavaj dok god ste na Liturgiji, dok god ste u pričešću, dok god ste u molitvi, u postu – ne sekirajte se, ne mogu demoni ništa. Oni beže  i drhte od takvih kao što ste vi.

Neka ste živi i zdravi i Bogom blagosloveni… Hristos vaskrse!