Pomozimo Jasenovcu. Zaboravili smo na njega. A dok i jedan Srbin na svetu diše, Jasenovac ne sme da nema nikog na Liturgiji! Monahinje koje tamo žive i sveštenici koji tamo služe ne smeju da nemaju i da gladuju.

„Jasenovac je najveća srpska golgota ikada. Ne smemo ga se odricati! A odričemo se kad zaboravimo“, podseća otac Predrag Popović.

„Ovo nije poziv na mržnju prema onima koji su sebe u pakao samovoljno odveli, već poziv na ljubav prema našim sestrama, deci i braći koji su se tamo posvetili, i na zajednicu sa njima kroz Liturgiju“, kaže on, i nastavlja:

„Ovo je poziv svim sveštenicima da najmanje jednom godišnje odsluže tamo jednu Liturgiju. Poziv episkopima i đakonima na isto sabranje, ali i celom našem rodu – da tamo dođemo i pomognemo koliko god je u našoj moći da se Liturgijski život u Jasenovcu održi.“

Na ovo sveto mesto je došlo sedam sestara monahinja sa Skadra i čine manastir živim. Ali kad je otac bio sa porodicom, spavao je u kancelariji, a žena i deca u sali na podu.

„Uslovi su im loši, a to smo mi krivi. Eparhija izdvaja sve što može, ali sa devetoricom sveštenika u celoj eparhiji na prostoru od 200 km2 to je veoma teško i iscrpljujuće.“

Upravo iz tog razloga, prijatelji i porodica oca Predraga skupili su 430 hiljada dinara i odneli da im se nađe. Bar jednu rupu da skrpe, pa vajda.

„Ovo je skretanje pažnje svima nama da ako ne finansijski, onda Liturgijski doprinesemo životu u manastiru Jasenovac. Ako je neko majstor, nek ode i nek popravi nešto. Momci mogu da odu da pomognu u sređivanju kao i devojke. Uvek se može pomoći. Ovim činimo veliki podvig i dobijamo blagoslov naših svetih predaka i samog Boga.“

Njihovim molitvama, Gospode, spasi nas…

(na naslovnoj slici: oci Dragan Gaćeša (paroh slatinski) i Predrag Popović)

J. P.