Запитаће се неко зашто понеки играч из Србије диже та три спојена прста. Шта им то значи? Што то раде?
А онда се новинари после победе скупе око наших витезова па питају разна питања. Ми им објашњавамо, ал њима није јасно. Једино што схвате је то да је то знак Бога и да му се тако захваљујемо.
Али то није само то и није баш тако једноставно.

Не могу они разумети да та три спојена прста спајају све нас где год да смо. И да то показује нашу припадност. Да је тај знак пупчана врпца једних са другима кроз Бога. Да тај знак у себи садржи све битке наших славних предака, сва ропства, све победе, сва ослобођења. Да су наши преци своје тело осењивали тим знаком у облику крста кад су јели, пили, секли славски колач, гинули, женили се, молили се, чудили се итд.

Ал тај знак није само везан за историју већ за будућност јер говоримо кроз њега да крв наших предака још увек ври у нама, и да нисмо спремни на крај, и да у славу Оца и Сина и Светога Духа Србин и даље живи за будуће време!

Један од тих је и наш Немања Матић. Човек који је вече пред утакмицу тражио благослов Божији од мене и који је синоћ показао како благослов делује на терену – у пракси! Само их је благослов синоћ заштитио и одвео у финале. А Немања је то показао и пред свима се Богу за то захвалио. Толико шутева, а да ниједан не уђе у гол?! Толико напада, а да ниједан не успе?!
И у тако, за Бога, безначајној игри, Бог не оставља оне који му се обрате…

Божији благослов нека буде на свој Његовој деци која Му прилазе са страхопоштовањем и потребу љубави и да нас све чува у малим а и великим стварима које живот значе.
Нека је слава Богу и нашим славним прецима који нам нашу дивну веру сачуваше да бисмо је ми данас црпећи из прошлости имали у садашњости кроз младе витезове широм света, и тако дочекали заједно будућност!