Post i nagrada – Otac Predrag

Ko je postio samo na hrani, taj je dobio svoju nagradu i donekle ostao prazan. Glad za hranu budi glad stomaka pa je prejedanje nagrada dugog odlaganja, što zapravo nije ništa. Ko na hrani posti, taj se hranom gosti.

Sa druge strane, ko je postio podvigom i ukinuo neku lošu osobinu kod sebe, taj je već bolji čovek i post mu je bio na korist. Taj se danas nije omrsio – jer se nije vratio na staro, već se uzvisio – jer je pobedio i jednu ranu zacelio. Što više poroka i mana to više duhovnih rana. Post i jeste isceljenje tih rana. I tako kraj posta obeležava kraj jedne borbe protiv demona kojem smo objavili rat i početak pobede… Tako smo svaki put bolji ljudi i bliži Bogu. A što više tovarimo hrane /zemlje –  to smo bliži zemlji.

Tako ispadamo licemeri pred ateistima, pa nam s pravom kažu, završi se vaš post pa sad jedi, psuj, ogovaraj…

Završio se Božićni period posta iz kojeg smo nešto promenili i proširili vidike. Za početak smo shvatili koliko smo jaki/slabi. Koliko možemo da izdržimo, a koliko ne… To je dobar početak za one koji bi išli u maraton. Da vide svoj domet realan. Pa da poradimo i na tome.

Dakle, Bogootkrovenje i Bogospoznaja vodi kroz samospoznaju. Tu smo dakle bili. A to je važno da znamo gde smo sad.

Zato i pričam da post nije ta hrana o kojoj svi pričaju kad počne post. Pa jel voda ili ulje ? Milion poruka tog vida. Ko je postio samo na hrani taj je samo gladniji na kraju posta i ništa više. A onda dobijemo i tu alavost, pa kreće prežderavanje i brektanje. Neka želuca malo skupljenog.

Jednog sam sahranio koji je postivši sedam dana na vodi, a za Božić jeo dok nije umro. Mlađi čovek. Nije mu srce izdržalo toliku hranu u stomaku. Jel taj postio? Jel mu bilo na korist?

Vodite o tome računa ovih dana jer niko ne priča o postu kad se završi već samo kad počinje i tad krećemo sa receptima i klišeima. Taj nivo se nadam da prevaziđemo kolemtivno što pre.

Hristos se rodi!