Otac Peđa za Sputnjik: „U tom zagrljaju ceo svet prestaje da postoji.“

Otac Peđa, koji je i sam oženjen i ima troje dece, diplomirao je na predmetu Pastirska psihologija sa temom „Samoljublje u duhovnom i duševnom životu“ kod tadašnjeg vladike, a sadašnjeg patrijarha Porfirija.

Imajući to u vidu, moglo bi se reći da su međuljudski odnosi uža stručnost oca Popovića, te da je u svakom smislu pozvan da drži govore o ljubavi, mržnji, zavisti i svim ostalim grešnim i čistim osećanjima koja se javljaju između dvoje ljudi.

Pružajući svoje viđenje intime, Otac Popović tvrdi da je intima koja postoji između dva čoveka, čoveka i žene, prijatelja ili bilo koga drugog, znak da se čovek „otvorio“.

„Ne možeš da budeš intiman, a da ne budeš ranjiv. Intima je kada ja kažem tebi sve o meni i ti meni kažeš sve o sebi, a i dalje se volimo i to nam ne predstavlja problem. Ta vrsta intimnosti postoji i između Boga i čoveka. Intima je predvorje ljubavi. Ne možeš doći do ljubavi ako ne budeš intiman sa tim kome izjavljuješ ljubav.“

„Briga, ljubav, intima“, objašnjava otac Peđa, „jeste kada mi prestanemo da brinemo i postajemo brižni. Kada, recimo, muž postaje brižan za svoju ženu. Čovek ne postoji kao muž ako nema ženu, niti žena može postojati kao supruga ako nema svog čoveka. Oni, naravno, mogu stajati kao odvojene ličnosti, kao čovek i žena, ali kao muž i supruga – supružnici, ne mogu jedno bez drugog. Kada muškarac i žena postanu jedno u tom zagrljaju, ceo svet prestaje da postoji. Samo oni postoje i samo postojiš tada u tom vremenu i tom trenutku, ti i ona kao zajedno“, objašnjava otac Popović za Sputnjik.

Govoreći o modernim zabludama, jutjub zvezda Srpske Pravoslavne Crkve objašnjava svu jednostavnost ljubavi. Po njemu, ljubav je vrlo jednostavna i, pre svega, ne predstavlja emociju. Ljubav predstavlja brigu i žrtvu. Ona se nikada ne priča, ona se pokazuje.

Dotakavši se teme bračne zajednice koju često obrađuje i sa svojom pastvom, otac Predrag nam govori o značaju ne samo braka, nego i njegovog očuvanja. Brak, po njemu, proističe iz slobodne volje dvoje koji su iz ljubavi rekli „da“, davši tako zavet Bogu i jedno drugome. Kada iskrsnu bračne nesuglasice, krivac se ne sme tražiti van sebe samog, a problemi se ne rešavaju bilo gde drugde sem u kući. Žaliti se prijateljima, porodici, kolegama, okolini na dela ili reči supružnika, stvaramo samo još veće probleme koji će se pokazati u budućnosti. Cilj mora biti porodica i radi nje se problemi rešavaju upravo u kući.

„Mi moramo da postanemo jedan tim koji će da igra zajedno i odbranu i napad. Ovde se, naravno, ne misli na probleme nasilja u kući ili bilo kakvog fizičkog ili psihičkog maltretiranja, već se izrečeno odnosi na svakodnevne čarke i svađe kojima ljudi dozvole da im pomute pogled na ono što je najbitnije.“

Pričajući o porodici otkriva nam da je jedina stvar oko koje su se usaglasili ruski i američki naučnici ta da pravi model porodice predstavlja pravoslavna patrijarhalna porodica. „A za to“, objašnjava Otac Peđa, „morate da imate patrijarha. Morate da imate muškarca koji je spreman da zbog svoje porodice pogine“.

Govoreći o podizanju dece, otac Predrag napominje da se dete koje raste i vaspitava kažnjavanjem navikava na kazne dalje u životu i obratno, ali da više od bilo koje kazne decu najviše boli ćutanje.

Najgore je kada na dete ne obraćate pažnju, ignorišete ga. To je za dete najpogubnije. Takva deca retko se oporavljaju.

Dotičući se i teme, kako on to voli da kaže, „amerikanizacije“ celog sveta, otac Peđa napominje da ukoliko žena nađe svoje mesto pored muža koji zna svoje mesto, zajedno će i uspešno izgraditi dom. Rečenica da „žena služi tako što služi čoveku“ može zazvučati grubo, ali uopšte nema ženomrzačku konotaciju, već upravo suprotno.

Otac Peđa objašnjava da se u hrišćanstvu nigde i nikako ne nalazi reč koja sugeriše da žena treba mužu biti sluškinja. Žena mužu treba biti pomoćnica, sapatnica i saputnica kroz život, upuštajući se sa njim u sve životne borbe, kroz koje će je on sprovoditi i čuvati.

„Ako smo nešto saznali iz Hristovog boravka na zemlji i Svetog pisma to je da je brak najomiljenije nešto što Bog voli. Ja sam rekao da je brak jedan veliki podvig. Danas imati supružnika, održati brak, vaspitati decu, smatraće se velikim podvigom u Carstvu Božijem.“