МОЛИТВА МАЈЦИ БОЖИЈОЈ

(Старца Никона Јерусалимца, Горички зборника XV вијек)

Прими свеблагомоћна, Пречиста Владичице Богородитељко, часне дарове. И теби јединој прикладне, од нас недостојних слугу Твојих; од свих покољења изабрана, која си се од свих створења небеских и земаљских узвишенија јавила, светија од херувима, и од серафима славнија, од памтивијека скривена тајна, и анђелима непозната, која си од анђела радост примила!
Коју похвалу да ти принесемо, Пречиста? Како да те назовемо, Богородице?
Јер Пророчких ријечи сагласје слушали смо ми о Теби, анђелско стајање пред Тобом [гледали] са страхом и трепетом, чедно [родивши (зачелом)], јер носиш тијело човјечје [примившега] и оног који носи све и сва, и који је проповиједи свих светих о теби испунио. Владичице, не презри мало мољење моје, сагријешисмо, да не погинемо.

Ти си заступница роду човјечијем, јер си родом милостива и која си милостивога родила. Пречисте усне отвори и милостивом молитвом умоли Га за нас.
Ти која си чистија од сунца и која си засијала да нас огријеш, нас који сједимо у тами, Твоје најмилостивије заступништво пред Њега стављамо, да нас пречистим Твојим молитвама избави оне грозне и страшне муке у Дан његовог [другог] Доласка.