Danas u parohiji… – Otac Predrag

Eto obiđoh opet kuće za slavu Svetog Nikole, Vladike Mirlikijskog. Dobri i divni domaćini kakvih je Srbija prepuna. Možda se to ne vidi i ne čuje jer nisu glasni, već tihi i vredni. Ne galame već pognutih leđa rade zahvaljujući Bogu što imaju jedni druge i još ponešto.

Slava je poseban dan u godini. Dan kad smo sve stavili na gomilu. Sve skupili – od dragih ljudi do hrane, pa se prekrstimo i kažemo: Hvala Ti, Bože, što si nas i ove godine skupio u zdravlju i veselju.

Da bi čovek to znao da ceni, ponekad nešto od toga moramo da izgubimo. Nezahvalni su oni koji ništa i nikog odavno nisu izgubili. Bolje sad da gubimo, a da u Carstvu Božijem steknemo i imamo, negoli ovde da sve imamo, a u večnosti oskudevamo sami i bez svega.

Danas sam bio do porodice Šarković iz Velike Plane u mojoj parohiji. Vredni domaćini koji gaje živinu i sve rase koje mogu da nađu. Prodaju piliće i jaja da i drugi mogu da imaju. Osvajaju sve nagrade gde se pojave. Veliki trud oni u to ulažu. Porodično vole i nasleđuju. Kad dođem kod njih, zna se da posle osvećenja vodice idem da posetim kokice, a i blagoslovim taj trud i rad njihov. Kad vidim ovoliki broj raznih rasa kokica, ne mogu da ne kažem: Veliki si Gospode i čudesna su dela Tvoja, i nema te reči koja će biti kadra da opeva Tvoja čudesa!” Koliko je Bog izobilja stvorio nas radi a da mi toga ni svesni nismo.

Bože čuvaj nam ovakve domaćine i celo domaćinstvo njihovo. Oni su nam parče Raja na zemlji. Oni su smisao mog epitrahilja. Jer da njih nemam za koga bih Ti se ja molio?

Sačuvaj sve trudbenike na njivama svetovnim gde god da su, a u srcu nose Tebe Boga, ljude i celu tvar Tvoju. Amin.

A ova divna princeza, što se malo umazala od čokoladne bombone koje delim dečici u parohiji, kad sam upalio sveću pevala je: “Hepi tu ju…”