Ne roštiljaj, već posti! – Otac Predrag

Čovek je tvar. Stvoren od materijala iz prirode i duše koju je Bog udahnuo. Kada je materija, pregrešenjem Adama i Eve otpala od Boga, onda se vratila u svoje nebiće. A to znači da bez Boga čovek je bukvalno NIŠTA! Ne postoji i nema ga.

Iz velike ljubavi prema čoveku, Drugo Lice Svete Trojice, Sin, se ovaploćuje u Bogorodici Mariji. Majka je žena, tj. zemlja, a Otac je Duh Sveti, tj. Bog. Rađa se Bogočovek, Gospod naš Isus Hristos.

Poživeo je svoj život na zemlji u svemu sličan sa ljudima osim u grehu. Jedini je On bio bezgrešan. Lečio je, pomagao, opraštao grehe, isterivao demone, vaskrsavao – i za sve to ljudi su Ga iz zavisti mučili i razapeli na krst.

Da se tu priča završila Njegov dolazak ne bi imao nikakav uticaj na naše živote. To bi bila još jedna sokratovska priča. Ali budući Bog – ne beše moguće da Bog bude držan u smrti, On vaskrsava. Kad je Vaskrsao Isus, sa Njim je vaskrsla i čovečanska priroda koju je uzeo pri rođenju. Po svom Vaskrsenju On otvara vrata Raja ponovo za ljude i tako Svojim Vaskrsenjem sve iz nebića prevodi u biće. Ponovo se rađa celo čovečanstvo.

Šta to znači?

To znači da je kruna naše vere Vaskrsli Gospod. Naša vera je Vaskrsenje do kojeg se dolazi putem krsta, tj. stradanja, ali nećemo sad o tome.

„Uzalud je vera naša da Hristos nije Vaskrsao“, naglašava Sveti apostol Pavle.

Dakle, suština naše vere je Vaskrs! I tu nema rasprave.

Zato je APSOLUTNO NEDOPUSTIVO da neko ko se predstavlja kao pravoslavni hrišćanin na Vaskrs ne dođe u crkvu!

U apostolsko vreme i sve do devetog veka, pa i duže, ko na Vasrks ne bi došao u crkvu na Liturgiju i Pričestio se, taj više ne bi bio član Crkve, tj. krštenje bi mu bilo poništeno. Čak bi ste se frapirali kada bi pročitali da su Sveti oci na Saboru napisali kanone koji kažu da ako se ne dođe na sva tri dana na Vaskrs u crkvu, da se ti hrišćani odluče od Crkve. I van tih veoma značajnih dana ako se propuste tri vezane Litirgije, taj vernik više ne bi bio član Crkve.

Svaka nedelja je crveno slovo i zovemo je mali Vaskrs i zato se svake nedelje ide u crkvu i pozdravljamo se rečima: „Hristos Vaskrse“, „Zaista Vaskrse“. To nije izmišljotina niti novotarija. To govori sama služba koja je pisana pre više od hiljadu i po godina. Tropari su Vaskrsni, otpust je Vaskrsan, na bdeniju subotom naveče čita se Vaskrsno Jevanđelje. Dakle, tipikom je cela služba Vaskrsna.

Sad se možemo pitati koliko bi po tim kanonima, koji su još uvek aktivni, danas uopšte bilo hrišćana? Po nekoj statistici manje od 0.1% u Srbiji idu svake nedelje u crkvu. U poslednje vreme zahvaljujući aktivnijem prisustvu sveštenika na društvenim mrežama, medijima – vidi se da su ljudi krenuli u crkvu i to se baš oseti, ali je i dalje na nivou statističke greške.

Zato se mora pričati i podsećati da ZA VASKRS SVAKA PRAVOSLAVNA KUĆA MORA BITI NA LITURGIJI! Bez izuzetka! Jedino mesto gde se to zaista upražnjava je Republika Srpska gde za Vasrks, recimo u Trebinju, sveštenici iz dvanaest putira Pričešćuju satima. Dakle, sve što je pravoslavno je tog dana na Liturgiji.

E sad… Kod nas posebno iskušenje se dešava kada Prvi maj, koji je suštinski komunistički praznik, padne u poslednju nedelju posta. Poslednja nedelja posta je najstroža u celoj godini. Strašna i tužna. Tada ljudski rod ubija Boga po drugi put, ako možemo tako da kažemo. Drvo života je napadnuto, ali Drvo života koje je raslo u Raju čiji plod jedemo jeste Isus Hrostos kojim se Pričešćujemo, ne može biti ubijeno. Ovaj put ne može se uskratiti Bog čoveku. Drugi ne može. Kao što je Adam uskratio nama.

I šta onda dobijemo?

Da ljudi moraju da biraju između roštiljanja u prirodi proslavljajući komunistički praznik rada ili veru u Vaskrsenje i post u najtužnijoj nedelji u godini. Budući da smo mi više sujeverni nego verni, lako odbacimo post i prihvatimo roštilj. Kod nas se na kraju krajeva, obrni okreni, sve svodi na hranu.

Ajd, nek je i tako, ali ima vreme kada se jede, a kada se ne jede.

Zato je neophodno da podsetimo na činjenicu da svako ko se izašnjava kao pravoslavni Srbin NIKAKO NE SME MRSITI POSLEDNjU NEDELjU I DA NE DOĐE NA VASKRS U CRKVU! Kad se već ne dolazi tokom godine i kad smo mi toliko snishodili ljudima – tad ne smemo!

Zaključak je sledeći:

U Beogradu imate mnogo nesrba i nepravoslavaca koji guraju neku priču da vera zatupljuje narod. Finansirani i podržavani sa Zapada sve više to propagiraju. I naravno da ima reakcija na ovo što ja pišem i što Crkva poziva stolećima. Ali ja ovo ne pišem sebe radi, jer mi to znamo, već upravo naroda radi. Ne dajte se zavesti zmijinim obmanama. I dalje je jabuka pred nama kao nekad pred Adamom. Nećete izgubiti ništa ako poslednje nedelje budete postili i ne odete na taj famozni roštilj. Idite na Vasrks! Idite druga dva dana! Ali poslednje nedelje posta NIKAKO!  Te nedelje se ništa gotovo ne jede. Poslednja tri dana se ne jede već samo pomalo vode pije…  A mi bi roštilj. Slavimo zemlju…

Pa bre, kada bi po našim delima neko gledao šta je naš Bog, verujte mi da bi rekli da mi živimo da bi jeli i da je iznad svega prase! To je činjenica.

Zato vas pozivam, vas pravoslavne, ali i vas koji želite to biti, da se krštenjem, postom, ljubavlju pripremiko za najveću Liturgiju, Liturgiju nad svim Liturgijama, za najsjajniju ikonu Carstva nebeskog na zemlji, a to je Vaskršnja Liturgija.

Pozdravljam vas tako tim najradosnijim hrišćanskim pozdravom:

HRISTOS VASKRSE!